Породичне активности и сигуран секс

Статистичка истраживања потврђују да чак две трећине америчких тинејџера почињу сексуални живот пре напуњених 18 година.

Најновије опсежно дугорочно испитивање показало је да, кад се адолесценти упусте у рискантну сексуалну активност, очеви реагују тако што појачавају напоре не би ли надгледали и контролисали своје „хормонце" - ћерке и синове.

Студија је обухватила 3.200 тинејџера старости између 13 и 18 година у периоду од 4 године, а спровели су је стручњаци са Бостон колеџа, Универзитета Питсбург и Универзитета Харвард.

Млади између 13 и 19 година који су пристали да буду анкетирани, били су део Националног дугорочног истраживања понашања младих, репрезентативног узорка америчких адолесцената.

Сваке године, тинејџери су обавештавали истраживаче о томе колико су родитељи упознати са њиховим активностима, колико их обавештавају о пријатељима и везама уопште.

У оквиру анкетирања, четрнаестогодишњаци су одговарали на питања о својим рискантним сексуалним „епизодама", укључујући учесталост односа, о броју партнера и евентуалним последицама небезбедног секса.

Резултати истраживања показали су да су очеви и мајке различито реаговали на сексуално понашање своје деце.

Кад се показало да су тинејџери ушли у рискантне сексуалне везе, уместо да се родитељи мање ангажују, као што се до недавно догађало, углавном су се очеви помало панично и нагло укључивали у „истрагу", инсистирајући да сазнају што је могуће више о пријатељима и активностима своје деце.

У исто време, мајке би сачувале „хладну главу" и без много узбуђења разговарале са децом, посебно ћеркама, којима су, први пут, отворено причале о сопственим првим сексуалним искуствима и указивале им на ризике прераног и, посебно, небезбедног секса.

Ови резултати су у потпуној супротности са показатељима ранијих истраживања у којима је утврђено да су родитељи негативно реаговали али да су се, после ових спознаја, мање ангажовали у контроли дечјег понашања.

Истраживање је такође идентификовало учешће породице као неке врсте „склоништа". Посебно је установљено да ће се тинејџери, који учествују у уобичајеним, рутинским породичним догађајима, као што заједнички обеди или „акције" у уређивању врта или спремању куће, много ређе упуштати у ризичне сексуалне односе.

У исто време, истраживачи су утврдили и да тинејџери који свесно избегавају рискантни секс, много чешће са задовољством учествују у породичним активностима.

„Истраживање је осветлило сложену игру у односима између родитеља и њихове деце, адолесцената", нагласила је Ребека Левин-Коли, професорка едукативне и примењене психологије на Бостон колеџу.

„Узимајући у обзир приметни негативни потенцијал последица рискантних сексуалних односа у адолесцентном узрасту, резултати истраживања требало би да појачају родитељску контролу али и активно ангажовање у успостављању односа поверења и отворености између родитеља и деце", закључила је професорка Левин-Коли у изјави за часопис „Сајенс".

Остраживање је делимично финансирао и Национални институт за дечје здравље и хумани развој „Јунис Шрајвер Кенди".