Због мраза, загађености ваздуха и магле повећава се број срчаних удара

Зима и ниске температуре носе одређене ризике када је у питању здравље срца и кардиоваскуларног система. Хладан ваздух интезивира рад организма, нарочито срца и плућа.

Познато је и да ниске температуре подижу крвни притисак, а истраживања показују да пад температуре од два степена подиже број срчаних удара за два одсто у периоду од две недеље од захлађења.

Гост Јутарњег програма др Срђан Бошковић, кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, наводи да од када је установљена Мрежа за збрињавање акутних инфаркта миокарда, 2016. године, постоји јасан статистички податак о порасту броја акутних инфаркта у  Београду и околини за 30 до 40 одсто у периоду од новембра до марта, значи, у месецима који се одликују мразевима, ниским температурама, доста великом загађеношћу ваздуха и маглом, која је такође један од фактора ризика за појаву инфаркта миокарда.

„Човек је врло сложена машина са великим бројем резервних делова, међутим, тако смо направљени да врло зависимо од спољашњих агенаса. Просто, када је много хладно, организам прави, такозвану, редистрибуцију крвотока. Ондосно, труди се да се унутра утопли. Тако се повећава ударни волумен, повећава се количина крви коју срце треба да испумпа да би прокрвило како треба периферне органе – бубреге, ноге, мозак и све остале. Самим тим се повећава потрошња кисеоника у срчаном мишићу“, објашњава доктор Бошковић.

Лекари знају да су ангина, инфаркти, проблеми са крвним судовима који исхрањују срчани мишић  последица диспропорције потреба органа за кисеоником и допремања тог кисеоника, додаје доктор.

„Када имате сужење на крвном суду математика је врло једноставна. Уколико је потребно пет литара у минути, ваш број откуцаја срца је 60, 70. Тачно се зна колико је ударни волумен и колико срце испумпа крви у једном откуцају. Преко зиме се тај волумен повећава, не претерано, за 10 до 15 одсто, али то је довољно да направи проблеме код људи који већ имају потенцијалну могућност за постојање тих проблема“, напомиње гост Јутарњег програма.

Основни савет кардиолога је да не мењамо ствари које нам пријају.

„Уколико сте као срчани болесник навикли на шетњу, наставите, само немојте то радити у најхладнијим периодима дана, односно ујутру, и смањите ритам шетње. Ако сте ишли два до три километра на сат, смањите на пола“, препоручује др Срђан Бошковић.

Редовно узимајте терапију.

Обавезно треба водити рачуна о факторима ризика, исхрани на првом месту, јер заборављамо да су нека јела убице о којима уопште не размишљамо.

Током зиме се повећава и број пацијената са хипертензијом, а она је окидач и срчаног удара, али и манифестације срчане слабости. Хепертензија корелира са начином исхране и са физичком активношћу.

„Уколико пацијенти, а углавном су то људи у старијој животној доби, имају страх или добију тегобе када изађу напоље, нека бар шетају по кући, нека шетају по ходнику, јер седење је, уз исхрану, један од најгорих фактора ризика“, истиче гост Јутарњег програма.

Такође, неке ствари треба контролисати чешће преко зиме, на првом месту, висину крвног притиска, јер он има тенденцију да расте и самим тим покреће спиралу нежељених догађаја која када крене тешко се зауставља.

Ова упозорења се посебно односе на пацијенте који су преживели инфаркт и који имају хроничне проблеме.

На крају гостовања у Јутарњем програму, др Срђан Бошковић истиче да је шокиран бројем болесника са инфарктом и срчаном инсуфицијенцијом млађих од 40 година. Тај пораст је за последње три године д 25 до 30 одсто у односу на целу популацију. Исти тренд је забележен и у свету.

Шта је директан узрок томе, још  није утврђено. Најчешће је у питању генетска предиспонираност удружена са великом изложеношћу факторима ризика и стресом, која доводи до убрзања процеса и спуштања старосне границе.