Реума није само једна болест

Једна од највећих заблуда у вези са реумом јесте да је то само једна болест. Реума је појам који означава велики број различитих обољења.

„Наш човек реумом назива сваку врсту болова у зглобовима, мишићима и костима, али мало ко зна да има десетине различитих реуматских болести“, наглашава доцент др Предраг Остојић, реуматолог на Институту за реуматологију.

„Постоји око 170 различитих реуматских болести, да кажем неколико група од којих су дегенеративне најчешће и јављају се у свакој животној доби, али најчешће код старијих“, напомиње примаријус др Мирјана Лапчевић, председница Удружења оболелих од реуматских болести Србије.

И то је друга заблуда. Многи мисле да реума заобилази најмлађе.

„Око 70.000 грађана Србије, од чега и 2.000 деце, болује од запаљенских реуматских болести. То су аутоимуне болести које су доживотне, које су врло непредвидивог тока, озбиљне и уколико се рано не препознају и не лече, могу да скрате живот и до 20 година“, наглашава др Лапчевић.

Када говоримо о реуми, прво помислимо на реуматоидни артритис. То је доживотна, системска болест, која поред зглобова, може да захвати и друге органе. Многи то не знају.

„На реуму треба помислити уколико болесник има болове, пре свега у ситним зглобовима шака и стопала, ручним и скочним зглобовима. Уколико су ти болови најизраженији ноћу и пред зору, значи још док болесник лежи у кревету, а болови га пробуде из сна, а када устане, осећа укоченост. Промене врло често уочавамо и на плућима. Могу да се јаве промене и на срцу. Такође је карактеристично да пацијенти могу да имају одређене неуролошке поремећаје“, додаје доктор Остојић.

Управо ови симптоми помажу да се болест што раније открије.

„Дијагноза се поставља на основу анамнезе, односно података које добијемо о врсти тегоба које пацијенти имају. Затим, на основу прегледа, рендгенграфских снимака и на основу присуства одређених антитела у крви“, објашњава доцент др Предраг Остојић, реуматолог на Институту за реуматологију.

Када се постави дијагноза, саветују се и неке промене животних навика.

„Ако се не вежба, с временом долази до укочења тих зглобова, који су упаљени. Дакле, физичка активност помаже да се не развије инвалидитет, да се људи осећају добро током вежбања. Затим и психички врло значи јер је вежбање добар лек против напетости“, наводи примаријус др Мирјана Лапчевић, председница Удружења оболелих од реуматских болести Србије.