Инфаркт све чешће погађа младе и дијабетичаре

Шта можемо да урадимо за своје срце и како повишени шећер утиче на срце? Одговоре на ова питања, стручњаци су разматрали на „Европском конгресу кардиологије“ у Паризу.

Највише пацијената у свету страда од болести срца, годишње око 17, 9 милиона људи. Србија годишње изгуби град од око 50 хиљада становника. 

„Србија је у погледу акутног коронарног синдрома и инфаркта миокарда на трећем месту у свету, иза Русије и Украјине, што није добра статистика. Годишње у Србији имамо 19 хиљада инфаркта“, рекао је проф. др Милован Петровић са Института за кардиоваскуларне болести Војводине.

Пракса је показала да инфаркт све чешће погађа младе, али и пацијенте са дијабетесом. Своја искуства размењивало је око 30 хиљада лекара из 150 земаља у Паризу.

„Сви знамо да је дијабетес главни фактор ризика за развој бројних компликација: срчаног и можданог удара, срчане слабости, попуштања бубрега“, каже проф. др Михаил Косибород, кардиолог из САД.

„Многи људи са дијабетесом имају проблем са срцем. Подаци показују да је главни убица код особа са дијабетесом, срчани удар“, рекао је проф. др Дипак Бат са Харвард школе медицине.

У свету са дијабетесом живи око 425 милиона људи, свака једанаеста особа. Сваке године од последица шећерне болести умре око четири милиона људи. Како да се промени та статистика, говорило се у главном граду Француске.

„Оно што је ново, је да се више пажње посвећује модификацији животних навика, какву физичку активност да имамо, какву исхрану, колико калорија, остављање цигарета, нарочито код ризичних група“, изјавио је проф. др Петровић.

„Студија је показала да пацијенту са дијабетесом који има срчане проблеме, можемо савременом терапијом да смањимо ризик од срчаног и можданог удара. То отриће ће довести до тога да кардиолози и дијабетолози раде усклађеније“, рекао је др Бат.

„Кардиолози, ендокринолози и ми економисти, закључили смо да је решење рано откриће болести. Тако би пацијенти имали квалитетнији живот, а трошкови би били мањи“, сматра проф. Франческо Саверио Манини из Италије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво