Током врелих дана, преко потребно је адекватно одмарање

Код људи који су лишени одмора повећава се ризик од срчаних тегоба, депресије и слабљења имунитета.

„Колико год да волимо свој посао, долазимо у ситуацију да смо негде дошли до засићења. Продужени викенди су можда, логично, бољи, један дан се уз викенд узме и лакше се човек врати на посао. Кад оде мало дуже, две-три недеље, теже се враћа јер се одвикао од рада, а онај ко се ужели рада поново треба да уђе у један систем рада и напрезања, тако да је одмор у сваком случају неопходан“, рекао је, гостујући у Јутарњем програму, др Иван Михаљев, неуролог и неурофизиолог.

Михаљев додаје да на умор могу да укажу главобоље и мигрене, коју има 12 до 15 одсто људи. Иза мигрена углавном стоји недостатак серотонина, „хормона среће“. Када су у питању хроничне мигрене, препоручују се лекови. Постоје и одређене намирнице које могу да помогну.

„То је рецимо јагњеће месо, оно је пуно триптофана, у пилетини га је нешто мање, онда риба, па рецимо кромпир, грашак, патлиџан, папричице... То је све препуно триптофана а самим тим и серотонина и то треба уносити што више“, саветује доктор.

Када је реч о уносу течности, током топлијих дана, др Михаљев наводи да је могуће да се претера и са водом, што може изазвати неке последице.

„Бубрези не могу да избаце прекомерну течност коју унесемо, преко 2,5 до три литра, то је већ претерано. Било је случајева, па и смртних, да су професионални спортисти или људи који тренирају у теретанама, да су узимали прекомерну количину течности и да је дошло до едема мозга, јер та течност која не може да се избаци, бубрег не може да је сву претвори у мокраћу, она лута, улази у ћелије, оне бубре, стварају се едеми и онда је посебно опасно за ћелије у мозгу кад дође до едема мозга и долази до повишеног притиска“, објаснио је доктор. 

Говорећи о напицима, др Михаљев каже да, осим кафе, проблем у виду дрхтавица, главобоља па и анксиозности може да настане и услед претераног конзумирања напитака са кофеином, газираних сокова, чајева.

Топлотни удар није исто што и сунчаница 

Када је веома топло, потребно је знати како да се исправно односимо према свом организму, који неретко шаље сигнале да нешто није у реду.

„Ако човек има баш преку потребу да изађе по сунцу у један сат, гологлав, могуће је да ће доћи до сунчанице. Иначе, није исто имати сунчаницу и топлотни удар. Топлотни удар можете добити у затвореном простору. Имали смо такве случајеве када дођу људи из градског превоза, из прегрејаног возила. Имали смо и људе из пекаре, дакле оне који долазе са места где је заиста огромна температура, мада немамо сви исти метаболизам и терморегулацију, па неће сви исто одреаговати“, навео је др Михаљев.

Доктор објашњава да је сунчаница последица директног излагања сунцу и да се у том случају треба адекватно заштитити.