Годишњи одмор – физички али и психички пресек

Људском организму је на мору потребно десет до 14 дана да се навикне на промену климе. После те адаптације креће „акумулација одмора“. На планини се лакше и брже адаптирамо. Ипак, одмор је потребан и психи, јер смо током целе године изложени стресу и ризицима које носи савремени начин живота.

„Тело тражи своје, тражи да се направи нека врста физичког пресека. За то није нужно ићи на скупо летовање или скупо зимовање. Физиолози кажу – две недеље на мору или недељу дана на планини, је, што се физичког опоравка тиче – супер варијанта. Међутим, постоји и онај други ниво, а то је – шта је у глави, како ми са тим пртљагом, који, чак и када купимо скупо летовање, очекујемо да ће оно да нам понуди неку радост и срећу, ми у ствари, носимо неке садржаје којих се треба ослободити. Тако да психолошка прича о летовању почиње са тим шта радимо са тим пртљагом и како правимо резове“, рекла је, гостујући у Београдској хроници, психолог Бојана Шкорц.

Наводи да и одмор без путовања може бити садржајан.

„Не мора човек да оде на Хималаје, он може да отвори Фејсбук странице и да види да данас у Београду, има милион малих догађаја који су квалитетни, који могу да нам дају неки садржај у животу, да нам прошире интересовање, али некако пролазе мимо нас“, објаснила је Шкорц.

Психа као „пртљаг“ је прича за себе 

Додала је и да свако може да проба, независно од годишњег одмора,  да сваког дана издвоји мало времена за тишину, ћутање и кратки одмор.

„Можда је некоме ко много жури најбоље да не уради ништа, да не размишља ни о чему. И да, када је у најгорој јурњави, да проба да макар два минута не каже ништа, а то ретко радимо. Стално смо у неком функционисању, ефикасности и товаримо тај материјал које наше тело није у стању да испрати довољно брзо. Нама треба море, јер наша тела плачу, а ми то не примећујемо јер живимо присилним начином живота“, рекла је Шкорц и додала да људи „пуцају“ зато што занемарују тело а да је психа пртљаг прича за себе.

Када је реч о избору између активног и пасивног одмора, Шкорц каже да је за наше услове најбоље изабрати активан одмор првенствено због деце, која током школске године немају довољно прилике да се довољно крећу, скакућу, баве се спортом...

Када је у питању породични одмор, и избор локације, Шкорц сматра да је у том случају одмор – породични концензус, у смислу да је неопходно да се проба да се изађе у сусрет потреби сваког члана породице.