Рана дијагностика најважнија код реуматских болести

Процењује се да од хроничних запаљенских артритиса у Србији болује око 60.000 људи, од којих 35.000 има реуматоидни артритис. У тој статистици је и професор судске медицине Слободан Савић. Прве симптоме осетио је пре шест година.

„Та 2013. година је била ситуација у којој сам мислио да нема повратка. Био сам и физички и психички изузетно слаб, али захваљујући Институту за реуматологију постављена је дијагноза“, прича професор др Слободан Савић са Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду.

Болест је хронична и системска. Поред зглобова може да захвати и друге органе. Прогресивна је, што значи да ће напредовати уколико се исправно не лечи.

И управо је професор Савић најбољи пример колико је важно да се дијагноза реуматодиног артритиса, постави што раније.

„Ево, да кажем да сам управо јутрос био у обдукционој сали, завршио обдукцију, дошао овде на трибину и у један сат идем да држим предавање из анестезиологије специјализантима“, наводи др Савић.

„Због тога је важно да се болест препозна у прва три месеца. Ако ту на време започнемо лечење онда ти пацијенти уз лекове живе потпуно нормално, без било каквих тегоба, без било кавог степена хендикепираности. Али ако закаснимо, онда наступају иреверзибилна, то јест трајна оштећења зглобова која доводе до трајног инвалидитета и ограничења функцијске радне способности пацијената“, објаснио је доцент др Предраг Остојић са Института за реуматологију.

Како би се то избегло, покренута је глобална кампања Не одлажи, уочи рано. За годину дана само у Србији одржано је 20 курсева у 14 градова, а едуковано је око 1.000 лекара, 130 сестара и техничара.

„Лекари највише знају о реуматоидном артритису, али упркос тој чињеници, 13 месеци је просек да се постави дијагноза. На томе морамо радити и смањити на три месеца“, нагласила је др Мирјана Лапчевић, председница Удружења оболелих од реуматских болести Србије.

То је пут и до запослења. Зато ће наредних годину дана удружења пацијената и лекара спроводити кампању Не одлажи, време је за рад.

Према речима др Бранке Шуштран из Института за медицину рада, мали број пацијената долази у почетној фази болести, када највише може да се учини, да се успори или чак заустави аутоимуни процес и када је радна способност очувана у доброј мери.

„Министарство здравља покушава да успостави добру комуникацију лекара са пацијентом. То је основ свега, затим да кроз континуирану медицинску едукацију едукованост лекара буде што већа. Рано дијагностиковање, препознавање симптоматологије, упућивање специјалисти“, закључила је др Снежана Пантић Аксентијевић из Министарства здравља.