Револуционарно откриће: Пронађен ген дуговечности!

Према информацијама објављеним у чланку у научном часопису Acta Neuropathologica, ово изузетно важно откриће доноси нове могућности у развоју лека за Алцхајмерову болест, али и друге облике деменције које се за сада не могу лечити, пренела је холандска телевизија НОС.

Научници очекују да ће их откриће овог гена задуженог за регулацију система за чишћења мозга од отпада, довести корак ближе леку за Алцхајмерову болест.

Истраживање које води клиничка генетичарка Хене Холстехе у Универзитетском медицинском центру (УМЦ) у Амстердаму обавља се над 16 различитих група популације у 60 истраживачких института у Ервропи и Северној и Јужној Америци.

Хене Холстехе позната је по свом генетском истраживању код особа старијих од 100 година, који су и у овом открићу имали важну улогу.

У једном од ранијих истраживања генетска варијанта Rs 72824905 доведена је у везу са заштитом од Алцхајмерове болести, али како је овај ген изузетно редак – тек једна од сто особа са европским прецима има овај ген – сада су анализирани подаци 53.000 особа из Европе и Северне Америке, чиме је повећан број особа са овим геном који су учествовали у истраживању.

Резултати истраживања су спектакуларни: особе са геном Rs 72824905 имају упола мању шансу да оболе од Алцхајмерове болести, фронтотемпоралне деменције и деменције са Левијевим телима (ДЛТ). Утицај овог гена на развој васкуларне деменције није обухваћен овим истраживањем.

Научници су се надали да новооткривени ген има заштитну улогу и у развијању Паркинсонове болести, мултипле склерозе и амиотрофичне латералне склерозе (АЛС), али то није случај.
Улога гена Rs 72824905 доводи се и у везу са дужим животом.

Особе са овим геном старије од 90 година, чији су подаци анализирани, живе у просеку годину дана дуже, али како је анализирана група релативно мала, није могуће искључити случајност.

Ипак, јединстена група особа старијих од 100 година, из истог истраживања, два пута чешће има овај ген. Један од носилаца гена, здрава жена од 104 године, поред новооткривеног гена, чак носи и два гена који код других пацијената изазивају изузетно брзу производњу штетних протеина у можданим ћелијама.

Носиоци та два гена често у млађем узрасту обољевају од деменције, док су стогодишњаци носиоци ових гена изузетно ретки.

Међутим, ген Rs 72824905 изгледа да има заштитну улогу у производњи овог протеина: код пацијената који имају проблема са памћењем, али су и носиоци овог гена, процес производње штетних протеина у можданим ћелијама је знатно спорији. Управо због тога научници верују да ће открићем начина на који овај ген функционише, бити знатно ближе леку за Алцхајмерову болест.

При облицима деменције које је истраживање обухватило, мождане ћелије одумиру услед производње штетних протеина у њима.

Иако још није познато на који тачно начин до тога долази, научници верују да је значајним делом узроковано чињеницом да систем за чишћење мозга од отпада са годинама све слабије функционише.