„Депресија не годи - буди на слободи“

Доценткиња др Милица Пејовић Милованчевић, дечији психијатр у Институту за ментално здравље, гостујући у Јутарњем програму истиче да су проблеми менталног здравља у порасту не само у нашој земљи већ и у свету.

„Нажалост, немамо прецизне податке за нашу земљу. Имамо податке везане за клиничке узорке, али оно што примећујемо јесте да нам се све чешће људи обраћају“, каже докторка.

За дрпресију се верујуе да је поремећај који се јавља код одраслих, да су потребне године да прођу да би се појавио, међутим, депресија је последњих година један од најчешћих поремећаја код младих, али је проблем то што симптоми нису толико јасни као што су јасни код одраслих.

„Деца постану иритативна, љута на стање које их је задесило и због тога имамо тако често ситуацију да окрећу агресију према себи. Очекујемо, и у тинејџерском периоду је нормално, да деца имају чешће флуктуације расположења, то је нешто кроз шта смо сви прошли и онда то остане непрепознато. Мене највише брине када помислимо да су то нека неваспитана, безобразна деца, да су у бунту, а врло често се иза тога крије једно озбиљно незадовољство“, наглашава докторка Пејовић Милованчевић.

Психијатрија у потрази за узроцима поремећаја увек обраћа пажњу на више фактора, од генетике до утицаја средине. Важни фактори могу бити и биолошки, ендокринолошки, неуролошки, али и утицај вршњака, утицај средине, утицај генерално ситуације у друштву. Оно што деца слушају, што читају, што гледају, све су то фактори који утичу да се млади осете заробљени у некој безизлазности и онда се дешавају трагични исходи.

Радионица „Депресија не годи - буди на слободи“ намењена је средњошколцима. Јелена Драгићевић из Друштва за неуронауке каже да су им подаци из 2018. и 2019. године који говоре о порасту тинејџерске депресије били повод за организацију ових радионица. Посебно им је био значајан податак да је половина средњошколаца која је имала бар једно искуство депресије конзумирала психоактивне супстанце или су злоупотребљавали алкохол.

Доценткиња др Милица Пејовић Милованчевић мисли да се са програмима превенције мора почети много раније. Посебно је важно на време укључити и родитеље. Превентивни програми би требало да крену још у вртићу и основној школи да би млади разумели шта им се дешава и да би умели да препознају поремећај не само код себе, већ и код својих вршњака.

Терапија антидепресивима код младих се користи само када постоје јасне индикације и када није могуће решити проблем на други начин. Постоје националне смернице за лечење депресије које су издате још 2012. године где се јасно наводи када се употребљавају и која врста антидепресива је дозвољена.

„Став струке је да се користе само и искључиво ако мора. Нажалост, имамо злоупотребу различитих супстанци. Држава предузима различите мере и кампање, али мислим да никада није довољно и превише. Мозак се развија до 18. године и у том периоду све што се употреби може да изазове и остави озбиљне последице“, наглашава др Милица Пејовић Милованчевић на крају гостовања у Јутарњем програму.