Болест понедељка

Радници у Британији најчешће изостају са посла понедељком, а највише одсуства је почетком јануара. Стручњаци сумњају да запослени наводе праве разлоге за недолазак на посао и претпостављају да је прави узрок умор.

Виши од трећине одсуствовања са посла због болести дешава се понедељком, тврди се у новој студији, а преноси Би-Би-Си.

Истраживање, које је у Британији извршила консултантска фирма „Мерсер", такође је показало да се далеко највећи број изостанака дешава у јануару.

Најчешћи разлог за одсуство су проблеми са мишићима и костима, а затим следе вирусне инфекције и болести повезане са стресом.

Резултати, засновани на подацима о 11 хиљада запослених из разних фирми у приватном сектору, показали су да је током јануара 2008. године сваки запослени у просеку одсуствовао пола дана са посла.

Тринаест од двадесет „најпопуларнијих" дана за изостанак су баш у јануару, а шест од њих је између 2. и 9. јануара.

У четвртак 3. и петак 4. јануара, скоро пет одсто од укупног броја запослених није дошло на посао.

Истраживање је показало да је чак 35 одсто изостанака било понедељком, а да се њихов број смањује како одмиче недеља, па је тако петком најнижи, само три одсто.

Низак морал

„'Болест понедељка' и учестала краткотрајна одсуства могу бити показатељ ниског морала и степена ангажовања запослених", сматра истраживач Фироуз Билимориа.

Проблеми са мишићима и костима, као што су истегнути мишићи или бол у леђима су узрок 24 одсто, а вирусне инфекције и стрес узрокују по 17 одсто изостанака.

Укупно, вирусне инфекције су најчешћи разлог, али је одсуство због њих траје врло кратко.

Супротно томе, мали број људи одсуствује због стреса, али су ти изостанци обично врло дугачки.

Жене су изостајале 24 одсто чешће од мушкараца, а такође су као разлог чешће наводиле истегнућа мишића, исцрпљеност и друге озледе.

Одмор и опоравак

Професор Кери Купер, психолог на Универзитету у Ланкастеру, објашњава да људи данас раде више и то у тежим условима, па су тако под већим стресом и треба им више времена за одмор и опоравак.

„Неки запослени сматрају да је викенд недовољан за то, па га зато продуже за један дан. Мислим да, ипак, лажу у вези са разлозима за изостанак. Уверљивије је када користите бол у леђима као изговор", каже професор Купер.

Економија Велике Британије трансформисала се од произвођачке до услужне у последњих 30 година, тако да је мало вероватно да ће разлог за болест бити неки физички проблеми, без обзира на резултате истраживања.

Професор Купер је додао да је провера радника неопходна да би се утврдили прави разлози проблема на радном месту.

Важно је и добити одговор на питање: да ли је радно време предугачко и да ли треба да буде флексибилније?

„Истраживање је показало, да ако имате више поверења у раднике и дате им више избора, болести повезане са стресом и одсуство су нижи, а продуктивност расте", закључио је професор Купер.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво