Заштита од грипа

Први тежи случај обољења од вируса Х1Н1, који је пре неколико дана потврђен код пацијенткиње из Краљева, у центар пажње вратио је причу о новом грипу.

Гостујући у Јутарњем дневнику доктор Предраг Кон, председник радне групе за одбрану од пандемије истакао је да од укупног броја оболелих од новог грипа само мали број пацијената има тежи облик обољења.

„Нормално је да се тежи случајеви јављају на 1.000 до 10.000 оболелих", оценио је др Кон.

Према његовим речима, пандемија има свој ток који подразумева лакше излечење на почетку због тога што је читава популација подједнако осетљива на вирус.

„У почетку пандемије, вирус се не мења зато што су сви осетљиви и лако пролази кроз популацију. Касније, када се повећа број особа које имају имунитет, вирус се мења и зато је логичније и вероватније да ће се у почетку лакше преболети", објаснио је др Кон.

Систем надзора је промењен у односу на почетак пандемије када су праћени и испитивани сви случајеви, али и особе које су биле у контакту са оболелима.

„Од 24. јула прешли смо на надзор само тежих случајева. Само они који имају тежу клиничку слику и болнички су збринути", прецизирао је др Кон.

Према његовим речима, процес припреме за пандемију је у завршној фази и у случају потребе начин деловања се може кориговати. Инфективне клинике имају апарате за вештачко дисање и посебно припремљене делове за пријем оболелих од новог грипа.

Школе су, према речима др Кона, такође спремне, прате ситуацију у обољевању.

Хронични болесници угрожени

Са хладнијим временом може доћи до повећања броја заражених, а следећи епидемиолошки значајан тренутак су празници, објаснио је др Кон истакавши да се тада вирус брже преноси због обичаја грљења, љубљења.

Према званичним подацима, гојазне особе, дијабетичари и труднице су у повећаном ризику, затим хронични плућни, бубрежни и срчани болесници.

Лекари саветују вакцинацију од сезонског грипа у случају хроничних болесника, здравствених радника, запослених у јавним службама, а постоје и категорије становништва којима се препоручује заштита, али није обавезна, попут трудница, деце старости од шест месеци до 15 година, а нарочито млађа од две године јер су у повећаном ризуку.

Иако стручњаци препоручују заштиту од сезонског грипа свим особама старијим од шест месеци, у Србији вакцинација није широко прихваћена.

Очекује се да ће интензитет епидемије и појава тешких случајева грипа преломно утицати на одлуку многих да ли ће се вакцинисати или не, закључио је др Кон.