„Бондов“ син код Дачића по српски пасош

Шеф српске дипломатије захвалио је Марку Попову што није заборавио своје порекло и што је одлучио да узме и српско држављанство. Дачић је госту пожелео добродошлицу и изразио наду да му је боравак у Београду угодан.

Иначе, његов отац, Душко Попов, је био двоструки агент за британски МИ6 и  немачко контраобавештајно одељење, Абвер. Био је један од најбољих агената за време Другог светског рата, а многе његове одлуке или дојаве у великој мери су утицале на сам рат. Ипак, Душко није остао познат само као агент, његова личност и живот су били инспирација Ијану Флемингу за обликовање најпознатијег филмског тајног агента на свету, Џејмса Бонда 007.

Душко Попов је рођен 1912. године у Тителу у добростојећој трговачкој породици. Студирао је права у Фрајбургу и у том периоду је постао близак пријатељ са Јоханом Јебсеном, младим немачким аристократом. У једном тренутку, Гестапо је ухапсио Душка под оптужбом да је комуниста. Јебсен му је помогао да га ослободе.

Зато, када се Јохан појавио у Београду 1940. године и предложио Душку да му постане помоћник у немачком контраобавештајном одељењу, није могао да га одбије. Да би олакшао савест, одмах је све пријавио Енглезима у британској амбасади у Београду и постао и њихов шпијун.

Душко је био образован, шармантан, богат, неожењен и радо виђен гост на београдским забавама и пријемима. Немачка је хтела од њега да направи свог првог супершпијуна јер је био једини који је имао пролаз до највиших кругова британског друштва, захваљујући пријатељству са војводом од Кента.

Цео свој посао Попов је радио иза паравана адвоката бродарске компаније. Немци су му дали тајно име Иван, а Британци Трицикл. Путовао је у Рим, Лисабон, Лондон и осим за војне тајне, све време се бринуо и за своју растурену породицу која је бежала од Београда до Дубровника и натраг.

Душкови шефови су били Џ. С. Мастерман, професор историје на Оксфорду, који је у оквиру тајне службе водио сектор задужен да обманама исцрпљује снагу нациста. Друга најважнија личност за Попова био је Стјуарт Мензис, глава британске обавештајне службе и одговоран само Черчилу.

Трећа битна особа за Попова је био Ијан Флеминг, британски агент који је имао задатак да га прати. Наводно, још после првог сусрета Флеминг је постао скоро опчињен њиме. Једно време су проводили много времена заједно. Тако ће му он касније бити надахнуће у стварању главног лика својих романа о Џејмсу Бонду.

Само неколико недеља пре операције искрцавања у Нормандији, Гестапо је у Лисабону ухапсио Поповљевог пријатеља Јебсена. Британци су се забринули да ће Јебсен одати Попова и угрозити искрцавање, али је било прекасно да се операција обустави. Иако га је Гестапо мучио, Јебсен није открио Поповљев идентитет.

Осим узбудљивог и ризичног начина живота, великог успеха код жена, високог стила и довитљивости у свакој ситуацији, Попов је био инспирација и за сам број 007. Наиме, Попов је рекао Флемингу да постоји одређени број који увек зове када се налази у тешкој ситуацији. То је био број његовог стрица Миливоја Попова 26-007.

О Душку Попову су написане многе књиге и снимљени многи документарни филмови. После завршетка Другог светског рата, наводно је престао да се активно бави обавештајним радом.

Мемоари Душка Попова под насловом Трицикл објављени су 1974. године. Предговор је написао Евен Монтегју, његов сарадник и аутор књиге Човек који није постојао. Преминуо је 10. августа 1981. године остављајући иза себе удовицу и четири сина.