Летњи биоскоп Божидарац: Кинематографија шездесетих и омаж драгом суграђанину Ђузи Стојиљковићу

Непосредно пре пројекције филмова, на Тргу Војводе Бојовића на Врачару, у свет кинематографије те епохе публику ће увести редитељ Марко Новаковић.

 „У српској кинематографији се у шездесетим, а поготово њиховој другој половини, појавио значајан број филмова који су профилисали естетике неких од наших најбитнијих филмских аутора свих времена. Живојин Павловић снима Буђење пацова, Заседу и Кад будем мртав и бео, Александар Петровић филмове Три, Скупљачи перја и Биће скоро пропаст света, Пуриша Ђорђевић Јутро, Подне и Крос кантри, Желимир Жилник филм Рани радови, а Душан Макавејев филм Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ.

Сваки од ових филмова је, на свој начин, извршио огроман утицај на домаће ауторе који ће после доћи успостављајући кохерентну везу између реалистичког и поетског односа у осликавању садржаја везаних за ово поднебље, избор тема којима су се аутори бавили и креирање њихових властитих естетика и филмских светова“, каже Марко Новаковић, филмски и ТВ редитељ и уредник драмског и домаћег програма РТС-а.

„У светској кинематографији шездесетих година (а овде, пре свега, говорим о некомерцијалним ауторским остварењима) осетио се јасан заокрет ка понирању у истраживање дубине људске душе и психе. Микеланђело Антониони снима Увећање и Ноћ, Федерико Фелини Осам и по и Сладак живот, Андреј Тарковски Иваново детињство и Андреја Рубљова, Ингмар Бергман Девичански извор и Персону, Алфред Хичкок Психо и Птице, Луис Буњуел Лепотицу дана, Виридијану, Дневник једне собарице...

Као ни у једној претходној деценији, светска кинематографија почиње дубоко да задире у метафизичке сфере подсвесног прихватајући стварност која је окружује само као привид и тежећи ка 'разоткривању' филма као метафоре за себе...“, сматра Новаковић

Програм „Летњи биоскоп Божидарац 2018“ у суботу увече, 4. августа ће отворити култно југословенско филмско остварење из шездесетих година прошлог века – филм Љубав и мода, дело које је било прекретница у развоју филмске тематике.

Филм је дело сценаристе и редитеља Љубомира Радичевића, снимљен у продукцији „Авала филма“ и „Морава филма“, у коме су играли Беба Лончар, Душан Булајић, Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић, Љуба Дедић и други, и у коме су на музику Дарка Краљића и Бојана Адамича певали Иво Робић, Габи Новак, Ђуза Стојиљковић, квартет Предрага Ивановића и други.

Филм Љубав и мода је премијерно приказан у Београду пре 58 година.

„Чим је урађен, тај филм се издвојио тиме што није припадао струји критичког филма која је изражавала више или мање експлицитан став према савременом друштву. Имао је лирску димензију и није претендовао да расправља о драматичним питањима друштва. То је мек филм који не занима оштра социјална критика, о свакодневном животу говори на нов начин. Љуба Радичевић га је и правио да забави људе, и у томе је успео.

После филмова о партизанима и какви су једино неговани у тадашњој кинематографији, људима није било тешко да прихвате забаву, зато и јесте настала еуфорија око тог филма...“, изјавио је поводом обележавања четири деценије од премијере, професор Милан Ранковић.