Данас је годишњица рођења Станојла Рајичића, цењеног композитора и академика

Основно и средње музичко образовање стекао је у београдској Музичкој школи, данас Музичкој школи „Мокрањац“, и у Музичкој школи „Станковић“.

Из ђачких дана потичу његове прве композиције. Штавише, још као матурант, у новембру 1928. године, Рајичић је одржао целовечерњи концерт својих клавирских композиција у сали Друге мушке гимназије. Тај његов наступ, на којем се представио и као композитор и као пијаниста, био је права сензација за Београд оног времена и изазвао је велико одушевљење публике.

Године 1930. Рајичић је дипломирао на Клавирском одсеку Музичке школе у класи професорке Руже Винавер са одличним успехом из свих предмета.

Музичке студије Рајичић је наставио на Конзерваторијуму у Прагу, где је одмах уписао два одсека – за клавир и за композицију, јер је тада подједнако био заинтересован за каријеру пијанисте и за стваралачки рад.

Композицију је дипломирао 1934. године, а годину дана касније и клавир. У Прагу је такође стекао диплому Мајсторске школе за композицију, као ученик Јозефа Сука.

На прашкој Мајсторској школи наставио је и усавршавање у клавиру, које је затим продужио на Музичкој академији у Бечу.

По повратку у домовину 1936. године, Рајчић је извесно време радио као професор клавира у Музичкој школи „Станковић“, а затим и у Средњој музичкој школи при тек основаној Музичкој академији.

Прекретница у његовој професионалној каријери догодила се 1940. године. Избором за доцента Музичке академије у Београду започиње Рајичићева изузетно плодна педагошка делатност у области композиције, дуга готово четири деценије, која је окончана одласком у пензију у звању редовног професора и управника Катедре за композицију и оркестрацију.

Од великог значаја је и Рајичићево деловање у оквиру више музичких институција: био је, између осталог, члан руководећих тела Савеза композитора Југославије и секретар Музичке секције при Југословенској националној комисији Унеска.

Године 1950. Српска академија наука и уметности уврстила га је у ред својих дописних чланова, а осам година касније постао је редовни члан ове институције. У том својству једно време је вршио и дужност директора Музиколошког института.

У периоду од 1964. до 1999. године Рајичић је био секретар Одељења ликовне и музичке уметности и члан Председништва Академије.

Вршећи дужност секретара Одељења ликовне и музичке уметности, академик Станојло Рајичић је нарочито био посвећен организацији концерата класичне музике, који се од 1982. године редовно одржавају у Галерији Академије.

Деловао је на промовисању не само уметничке већ и изворне фолклорне музике, а предано је радио и на афирмацији најмлађих музичких талената.

За свој рад Станојло Рајичић је добио читав низ значајних признања, између осталог, и међународну Хердерову награду, која му је додељена 1975. године.