Kо је отац робота, Никола Тесла или Леонардо да Винчи?

За Теслу се везује појам визуелно размишљање. Oн је врло често изводио мисаоне експерименте и у глави стварао прецизну слику својих изума пре него што их је конструисао. 

У Будимпешти је, током једне шетње паркoм, штапом нацртао скицу мотора који би радио на наизменичну струју без комутатора.

После Будимпеште одлази у Париз и ради за Едисонову компанију која га затим шаље у Стразбур где је конструисао први индукциони мотор који ради на принципу обртних магнетних поља наизменичних струја.

Тесла 1884. године одлази у Њујорк код Томаса Едисона са препоруком претходног послодавца Чарлса Бечелора у којој је писало: „Ја познајем два велика човека, а ви сте један од њих, други је овај млади човек“.

У почетку је Тесла радио у Едисоновој компанији, али касније долази до њиховог мимоилажења и чувеног „рата струја".

Едисон је омаловажавао и ниподаштавао Теслин генератор наизменичне струје и на различите начине покушаво да саботира увођење ових генератора и њихову практичну примену, како би и даље остваривао добит и обезбедио даљу употребу једносмерне струје.

Тесла је много размишљао о бежичном преносу енергије и даљинском управљању.

Од многобројних Теслиних проналазака значајни су и они из области, како је он говорио „телематике“, врсте роботике.

Он је 1898. године на електричној изложби у Медисон сквер гардену представио брод којим је управљао радио таласима.

Oтац роботике 

Сматра се да је Тесла отац роботике, пошто је брод којим је даљински управљао први робот.

Исти принцип даљинског управљања који је Тесла демонстирао крајем 19. века користи се данас у Марс роверима, возилима која се користе за истраживање Марса.

У његову част јединица за магнетну индукцију носи име ТЕСЛА.

Од Николе Тесле па до данас, роботика је значајно напредовала, али се никако не сме заборавити његов допринос.

Данас је аутоматизација веома присутна у разним областима, а сигурно је да ће њен утицај бити све већи.

Роботи заузимају велики број радних места у многим фабрикама, а очекује се да ће тај број бити све већи, посебно на оним радним местима где се задаци понављају.

Према неким прорачунима увођење роботизације ће у наредних пет година довести до тога да око пет милиона људи остане без посла.

Сматра се да ће 2020. године роботи имати способност не само да обављају одређене делатности него и да говоре, виде и разумеју.

Ипак најзначајнија промена је то што ће имати интелигенцију, па ће се и могућности њихове употребе значајно проширити.

Постоје бројна истраживања како људи гледају на развој роботике и њен потенцијални утицај на друштво.

Сигурно је да је употреба робота за послове које људи не могу са истом прецизношћу и тачношћу да обаве оправдана, као и за оне послове које се сматрају високо ризичним и где је угрожена безбедност људи.

Такође потенцијална примена роботике у медицини у виду егзоскелета (за непокретне), интелигентних импланта, наноробота (за чишћење артерија) и слично свакако има смисла.

Роботи се користе и у неким клиникама у Европи за изођење операција. Један од робота - хирурга је и робот да Винчи.

Ера робота 

Предност употребе робота за извођење хируршких операција су већа прецизност и мања инвазивност, па је и време опоравка самим тим краће, а ризик од инфекција мањи.

С друге стране, поставља се питање, како до радних места?

Пошто ће роботи заменити људе, тако и могућих последица које би имала интеграција робота у људско друштво.

Наиме, постоје идеје које предвиђају појаву друштвених робота, који би могли да региструју додир и са којима би људи могли да размењују емоције.

Ово би свакако довело до још већег удаљавања међу људима које је и данас присутно као последица примене интернета и живота у „виртуелном свету“.

Интересантан је податак да ће 2020. године роботи учествовати на Олимпијским Играмау Јапану. 

Tада ће се за време одржавања летњих Олимпијских игара у Токију, одржати и олимпијада на којој ће се такмичити роботи.

У октобру 2017. године на економском самиту Будућих инвестиционих иницијатива у Ријаду, у Саудијској Арабији, представљен је робот Софија.

Интересантно је да је Софиа добила држављанство Саудијске Арабије и тако постала први робот са држављанством.

Леонардов робот

Сматра се да је „Леонардов робот“, цртеж који је познати уметник и проналазач највероватније нацртао крајем 15. века, а који је објављен тек средином 20. века, први пројекат робота.

Робот - витез је могао да маше рукама, помера врат, отвара и затвара уста. Леонардо је роботом управљао жицама.

Роботичар Марк Рошајм је почетком 21. века направио робота на основу Леонардових нацрта.