Дуговека тврђава

Антички каструм, византијски кастел, утврђени средњовековни град, турски шехер, барокна варош, савремени мегаполис – Сингидунум, Велиградон, Алба Грека, Фејервар, Кастелбјанко, Грихишвајсенбург – вековни слојеви Београда настављају да трају и кроз трећи миленијум, а његово благо – Београдска тврђава, споменик културе од изузетног значаја, да сведочи о дугој и узбудљивој прошлости.

Кула Небојша

Важно место у историји Београдске тврђаве заузима знаменита Кула Небојша.

Добила је име по старијој грађевини која је некада бранила замак деспота Стефана Лазаревића.

Тек крајем 17. века, када је она порушена, нову кулу су Београђани такође назвали Небојшом.

Подигнута средином 15. века, имала је задатак да топовима брани прилаз београдском пристаништу.

Ову функцију веома успешно је вршила и за време турске опсаде 1521. године.

Један турски хроничар је забележио: „Док су топови са Куле Небојша дејствовали, Турци се граду нису могли приближити.

Тек када су једног дана успели да запале кулу, они су јуришем заузели Доњи град“.

У 18. веку ова грађевина је постала чувена турска тамница.

Зиндан капија

Данашња Зиндан капија, која се налази испред некадашње главне горњоградске капије, подигнута је у првој половини 15. века, у време када се у одбрану тврђава уводе први топови.

Са бедемом који је опасује, имала је положаје за ватрену линију од седам топова, што је за то доба представљало једно од најмодернијих европских решења.

Обновљена 1938. године, до данас је остала релативно добро сачувана.

Капија Карла Шестог

Капија Карла Шестог представља једини аутентични барокни споменик очуван јужно од Саве и Дунава.

Подигнута је у време аустријске владавине, око 1725. године и сматра се делом пројектанта Балтазара Нојмана, једног од најпознатијих архитеката немачког барока.

Грађена је као тријумфални улаз у град, али је истовремено имала и посебно, симболично значење – фасада која је окренута ка самом граду представља портал Краљевине Србије, тадашње крунске земље аустријске.

Спољна фасада капије симболише улаз у царски град Београд и украшена је монограмом аустријског цара Карла Шестог.

Турбе

Једини турски споменик у унутрашњости тврђаве који је преживео бројна тешка разарања јесте турбе, подигнуто над гробом једног од турских заповедника тврђаве.

Када су се Турци вратили 1813. године, Марасли-али паша је ово турбе посветио Дамад-али паши и подигао нишан 1819. тако да се то турбе и данас зове Дамад-али пашино, иако он ту није сахрањен. Касније, овде ће бити сахрањена још два турска заповедника.

Црква Ружица

У Источном подграђу тврђаве налази се и црква Ружица, једно од најзначајнијих светилишта у Београду. Њена занимљива историја сеже далеко у средњи век и легендарну прошлост.

Приповедало се да је овде постојала црква Ружица, коју су Турци уништили.

Када је 1867. године српска војска коначно ушла у Београдску тврђаву, у једном барутном магацину препознали су наводне остатке цркве Ружице и одмах интервенисали како би магацин био претворен у цркву.

Тако је настала данашња црква Ружица, освећена 1869, док је облик у коме се сада налази резултат обнове после рушења у Првом светском рату.

Уређена је као војничка црква јер је припадала београдском гарнизону, што потврђује и њена унутрашњост – полијелеји и други делови урађени су од оружја; две статуе испред цркве – симболи српског средњовековног војника и ратника из Првог светског рата – такође су изливене од претопљених топова.

Победник

Званично назван „Весник победе“, споменик Победнику, остварење вајара Ивана Мештровића, на Београдској тврђави се налази од 1928. године.

Српска влада поручила је његову израду да би овековечила победе у балканским ратовима.

Било је предвиђено да се постави на Теразијама, али је избијање Великог рата утицало на његову даљу судбину – градски оци решили су да сакрију статуу како је непријатељи не би уништили.

Закопана на Сењаку, скулптура је преживела Први светски рат, после кога је настала полемика око места на које ће споменик бити постављен.

Због протеста грађана и одбора београдских госпођица, морало се одустати од Теразија јер је већина сматрала да лик нагог мушкарца не може да симболизује српског борца који треба да има шајкачу и опанке.

На крају, после дугог трагања, нађено је решење да се постави на Београдској тврђави, али окренут према Земуну, да се голо тело што мање види!

И овде шетњи Београдском тврђавом није крај – Римски бунар, Астрономска опсерваторија, споменици, скулптуре, Врт добре наде... па и место са кога се, изнад ушћа Саве у Дунав, може медитирати о животу... призивају све да се ових летњих дана отисну у изванредну временску и историјску авантуру! 

број коментара 0 Пошаљи коментар