Нема сумње да су Американци 1969. били на Месецу, али ни да ће човек опет ходати по њему

"'Орао' је слетео" – биле су прве речи које је човек упутио са Месеца, изговорио их је Нил Армстронг, четири дана након што га је ракета "Сатурн 5" из базе у Флориди, са Базом Олдрином и Мајклом Колинсом, послала у свемир.

Шест сати касније, Армстронг је почео полако да излази из летелице и у тренутку када је сишао с мердевина рекао оно што ће историја запамтити: "Ово је један мали корак за човека, а велики за човечанство".

На површину Месеца је после 20 минута ступио и Олдрин. Изван летелице су укупно провели око два и по сата.

За то време, поставили су заставу САД, плочу у част њихове мисије са потписом Ричарда Никсона, две совјетске медаље у спомен на страдале космонауте Јурија Гагарина и Владимира Комарова, ознаку мисије "Аполо 1" у којој су три астронаута трагично настрадала, силиконски диск у ком се налазе поруке мира лидера 74 државе и златну маслинову гранчицу.

На Земљу су донели 21,5 килограма узорака тла са Месеца. У наредним "Аполо" мисијама, астронаути су сакупили још око 360 килограма.

Очи Југославије упрте у Месец 

Тог 20. јула 1969. године преко 530 милиона људи у свету је на телевизији пратило шта се дешава, ишчекивало, надало се и страховало.

Сва дешавања у оквиру "Аполо" програма активно је пратио и Миња Субота. Иако је јавности познатији као композитор и ТВ лице које је радни век посветило деци, он је и инжењер електротехнике, па је и професионално био заинтересован за свемирску трку између САД и СССР-а.

"Веровали смо да би то могло да се деси, али да је врло рискантан подухват који захтева огромну техничку припрему", рекао је Субота.

Београд тада није био навијачки расположен. "Тадашње становништво је могло да буде врло објективно јер ми смо имали велики утицај Запада, живели смо све боље и боље, а знали смо да Исток не живи богзна како. Русе смо увек волели, али не сећам се да смо били навијачки расположени. Били смо у великом ишчекивању шта ће се десити", рекао је Субота.

Када су Армстронг, Олдрин и Колинс 1969. дошли у Београд у оквиру своје светске турнеје, посетили су и Дом пионира. Миња Субота, који је био присутан, присећа се како је то изгледало:

"Читав боравак били смо поред њих и сам осећај да су поред вас људи који су недавно ходали по Месецу је тренутак узбуђења и, у сваком случају пажња с њихове стране, али и светска пропаганда." 

Макар и пропаганда, Дом пионира био је институција која је уживала велики углед и кроз коју је прошло много деце. Астронаути су, каже Субота, изгледали веома задовољно док су били с омладином.

Нила Армстронга описује као "супермена" због његових пилотских способности и подухвата приликом слетања на Месец.

"Место на које је требало да се спусте није било добро, било је брдовито. Он је лунарни модул померао док није било безбедно за слетање. Да су се спустили ту где је предвиђено, никада не би полетели назад", рекао је Субота. 

Доказ напретка човечанства

"За сада у далеком свемиру не постоје сукоби, предрасуде и конфликти међу народима. Ризици које свемир носи су свима нама једнако опасни. Његово освајање заслужује најбоље што човечанство може да понуди", рекао је Џон Ф. Кенеди седам година раније најављујући да ће амерички астронаути у тој деценији слетети на Месец.

Одлуку је донео након што су Совјети повели у хладноратовској свемирској трци, пославши Јурија Гагарина у космос.

Ипак, успех који је НАСА постигла 1969. за доктора астрономије Милана Стојановића са Астрономске опсерваторије у Београду представља много више од америчког гола у свемирској утакмици. Није значај у томе што је Американац ходао по Месецу, већ што је то учинио човек.

"Американци су се тада залагали да раде на космичком програму за добробит човечанства, свакако јесу финансирали мисију, али људи су слетели на Месец", рекао је Стојановић.

Истиче да је то био доказ технолошке моћи једне цивилизације. "То што су Американци први слетели не значи да нису користили научне резултате које су други народи давали кроз научне радове", рекао је Стојановић.

У програму "Аполо" је тако учествовала и седморица научника српског порекла – Милојко Мајк Вучелић, Дејвид Вујић, Славољуб Вујић, Данило Бојић, Пол Дујић, Питер Гајић и Милош Шурбатовић.

А новац који су за тај програм дали америчке порезнике је коштао око 24 милијарде долара, што је преко 300 милијарди данашњих долара. То је изазвало револт у Сједињеним Државама, нарочито међу Афроамериканцима – сваки трећи је у том тренутку био сиромашан.

Истраживања јавног мњења показала су да је само у једном тренутку већина грађана сматрала да је "Аполо" програм вредан новца који се за њега издваја.

Питање је да ли би такав програм био одобрен да није у току био Хладни рат. И кроз свемирски програм тада се огледала војна моћ.

"Лансирање 'Спутњика' 1957. године било је демонстрација војне силе. Он је лансиран на рекети Р-7, што је ракета типа ИЦБМ (интерконтинентална балистичка ракета) која може да носи и нуклеарну бојеву главу. Како би могли да демонстрирају своју моћ, они су уместо нуклеарне бојеве главе у орбиту послали сателит", наводи Стојановић.

Одлазак на Месец имао је научно оправдање

Бројни су разлози због којих је одабран Месец. Поред доказивања технолошке моћи, важан аспект био је и научни.

Захваљујући узорцима које су астронаути донели са Месеца, а које би јако тешко било донети роботским мисијама, и експеримената које су урадили на површини Месеца, научници су одговорили на многа питања која се тичу настанку Сунчевог система, односно, направили су детаљну студију о томе шта се догађало са Земљом и Месецом у раној фази настанка Сунчевог система.

Када су одређени научни циљеви били испуњени, није се више ишло на Месец. Последњи од 12 астронаута који су ходали Месецом био је Јуџин Сернан 1972. године

"Има још много ствари које можемо да истражујемо и да постигнемо много веће резултате. На пример, слетање робота на астероид 2003. и повратак на Земљу 2010, што су Јапанци урадили, много је већи и неупоредиво тежи подухват од слетања на Месец", навео је Стојановић.

Указује да то не значи да нема разлога да људи опет посете Земљин сателит – искоришћавање ресурса попут леда на његовом јужном полу и коришћење Месеца као базе из које ће се ићи на даље дестинације.

Враћамо се на Месец

Американци, Руси и Кинези планирају да у наредним деценијама иду на Марс, а један неопходан корак за то је да поново посете Месец.

Као назнаку нове свемирске трке можемо видети то што се из Русије најављује да ће између 2030. и 2040. године на Месец послати људску посаду и градити базу. Слетање на Месец с астронаутима Американци су најавили за 2028, као први корак за одлазак на Марс.

Кинески планови су дугорочнији, они чак најављују да ће до 2100. године започети експлоатацију ресурса и минерала са Месеца и Марса.

На питање ко је однео победу, СССР са слањем Гагарина у свемир, или САД са Нилом Армстронгом на Месецу, Стојановић одговара да је од тога ко је победио много значајније оно што је уследило након тога 1972. године.

"Тада је потписан најбитнији споразум у историји човечанства када је реч о свемирским истраживањима. Када су 1972. завршене 'Аполо' и 'Сојуз' мисије, они су заједно ушли у истраживање свемира, руковали се, разменили признања и наставили као 'Аполо–Сојуз' мисија која до дан-данас функционише. То је био крај космичке трке, али почетак велике сарадње", рекао је Стојановић додајући да сви астронаути данас до Интернационалне свемирске станице лете користећи "Сојуз" ракете.