Дванаест астронаута који су ходали по Месецу

Ове недеље навршава се пола века откако је човек први пут крочио на Месец. Укупно шест летелица у оквиру мисије "Аполо" је слетело на Земљин природни сателит од 1969. до 1972. године, а укупно 12 астронаута је ходало Месецом. Ово су њихове приче.

Астронаути који су учествовали у програму "Аполо" морали су да испуне критеријуме које многе њихове данашње колеге не испуњавају.

Шансу су 1959. године добијали само војни пилоти који су иза себе имали најмање 1.500 сати лета, морали су да буду у врхунској форми и да, поред пилотске школе, имају и завршен факултет. Такође, нису смели да буду виши од око 180 центиметара, због величине капсуле. (*у првобитном тексту је грешком писало 155 центиметара)

Касније су се више од пилота тражили астронаути са докторатима из природних наука и инжењери.

Укупно су њих 77 постали астронаути током мисија "Меркур", "Џемини" и "Аполо". Њих 12 је ходало Месецом.

Нил Армстронг (1930–2012)

Мисија: Аполо 11, 1969.

Време проведено на Месецу изван летелице: 2 сатa и 31 минут

Најпознатије име у историји Насе, први човек који је закорачио на површину Месеца и изговорио чувене речи: "Ово је мали корак за човека, али велики скок за човечанство".

Био је аерокосмички инжењер, морнарички пилот, универзитетски професор.

Армстронг је био и први цивилни астронаут Насе који је летео у свемиру.

Био је командант у летелици "Аполо 11" у којој су од посаде били Баз Олдрин и Мајкл Колинс.

У јулу 1969. спустили су се на површину Месеца. Било је више разлога због којих је баш Армстронг изабран да буде први који ће крочити на Месец – био је командант мисије, "није имао велики его" и врата на летелици су била са његове стране.

Армстронг и Олдрин су ван летелице провели око два и по сата. На Месецу су открили плочу у спомен њиховом лету и поставили заставу САД.

Армстронг и Олдрин су на Месец понели и ознаку мисије "Аполо 1", у знак сећања на колеге који су трагично страдали током тестирања. Понели су и две совјетске медаље, у част космонаута Владимира Комарова и Јурија Гагарина. Понели су и златну маслинову гранчицу, као и мали силиконски диск у ком се налазе поруке мира Никсона и лидера још 73 земље.

Армстронг је у једном од интервјуа рекао да највећим успехом не сматра ступање на површину Месеца, већ успешно приземљење летелице.

"Пилоти не уживају посебно у ходању: пилоти воле да лете. Пилоти се поносе добрим слетањем, а не изласком из летелице", рекао је Армстронг.

Армстронг је умро у Синсинатију у 83. години живота. У складу са поморском традицијом, кремиран је и пепео му је посут у Атлантик. 

2. Едвин Баз Олдрин (1930– )

Мисија: Аполо 11, 1969.

Време проведено на Месецу изван летелице: 1 сат и 33 минута

Други човек који је крочио на Месец, двадесетак минута након Нила Армстронга.

Докторирао је астронаутику на престижном МИТ-у, што га чини првим доктором наука међу астронаутима. 

Пре мисије "Аполо 11" полетео је у космос и у мисији "Џемини 12", када је обавио три свемирске шетње.

О томе како је бити други човек који је крочио на Месец, Олдрин је говорио у интервјуу за Националну географију.

"Као старији члан посаде, било је природно да Нил Армстронг буде први. Међутим, након много година када сам био замољен да говорим пред разним скупинама људи, и сваки пут био представљен као 'други човек на Месецу', постало је фрустрирајуће. Да ли је заиста неопходно сваки пут истицати да је неко други био тамо пре мене када смо прошли кроз исти тренинг, када смо у исто време слетели и када смо сви у томе учествовали? Али до краја живота, увек ће ме представљати као другог човека који је ходао Месецом", рекао је Олдрин смејући се.

По напуштању Насе преузео је команду над Ваздухопловном школом за пробне пилоте, али убрзо након тога се пензионисао. Основао је компанију за пројектовање ракета.

Олдринов надимак "Баз" настао је у његовом детињству када је његова млађа сестра реч brother (брат) изговарала као buzzer. Олдрин је 1988. своје име и званично променио у Баз.

3. Чарлс Пит Конрад (1930–1999)

Мисија: Аполо 12, 1969

Време проведено на Месецу изван летелице: 7 сати и 45 минута

Четири пута је летео у свемир. Прва мисија је била "Џемини 5", 1965. године. Том мисијом је доказано да човек може временски да издржи пут до Месеца и назад. Био је и командант на "Џеминију 11", али и у мисији "Аполо 12".

Његове прве речи на површини Месеца биле су: "Јупи, то је можда био мали корак за Нила, али један дугачак за мене".

Четврти и последњи лет у свемир забележио је 1973. године, у својству команданта "Скајлаба 2". Пензионисао се почетком 1974.

Од 1976. је био потпредседник "Макдонел Дагласа". У то време је посетио и Београд како би посредовао у продаји авиона "макдонел даглас ДЦ-10" ЈАТ-у.

Преминуо је 8. јула 1999. у Охају од последица пада са мотоцикла.

4. Алан Л. Бин (1932–2018)

Мисија: Аполо 12, 1969

Време проведено на Месецу изван летелице: 7 сати и 45 минута

Алан Бин је био пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут.

У једном интервјуу је описао своје искуство на Месецу: "Сећам се да сам говорио себи 'Знаш, ово је заиста Месец. Заиста смо ту... Оно тамо је земља'. И то сам два или три пута поновио себи".

Пошто је пореклом Шкотланђанин, Бин је на Месец понео и комадић тартана клана МекБин, чији је потомак.

Био је и командант посаде америчке прве свемирске станице "Скајлаб“.

Он је и једини уметник који је посетио друго небеско тело. Насликао је бројне месечеве пејзаже и дочарао на платну авантуре астронаута. "Чак и кад бих живео 185 година, не бих остао без инспирације на ту тему", испричао је једном Бин.

Иако се из Морнарице повукао са чином капетана, Бин је наставио да обучава астронауте до 1981. Од тада је у потпуности био посвећен својим сликама.

5. Aлан Шепард (1923–1998)

Мисија: Аполо 14, 1971

Време проведено на Месецу изван летелице: 9 сати и 17 минута

Био је пилот, инжењер, астронаут и предузетник.

Одликовани је ветеран Другог светског рата, у ком је учествовао као поморски официр, да би након рата био послат на војну пилотску обуку.

Шепард је 1961. постао друга особа и први Американац који је летео у свемир.

Због проблема са унутрашњим ухом било му је забрањено да лети у програму "Џемини“. Он је хируршки решио тај проблем и 1971. постао најстарији астронаут у програму "Аполо“, командовао је мисијом "Аполо 14". Заслужан је и за најпрецизније слетање лунарног модела.

Постао је пета особа која је ходала по Месецу. Током мисије два пута је ударио лоптице за голф, и то једном руком. Захваљујући нижој гравитацији Месеца у односу на Земљу, лоптице су отишле даље него што су икада постигли голфери на Земљи.

Преминуо је од леукемије 21. јула 1998. 

6. Едгар Д. Мичел (1930–2016)

Мисија: Аполо 14, 1971

Време проведено на Месецу изван летелице: 9 сати и 17 минута

Диплому инжењера ваздухопловне технике у Морнаричкој постдипломској школи стекао је 1961. године. Докторирао је у области аеронаутике и астронаутике на МИТ-у.

Био је пилот лунарног модела „Аполо 14“ и шести човек који је прошетао Месецом.

Док је био на Месецу покушао је да телепатски шаље сигнале учесницима једног паранормалног експеримента.

Пензионисао се 1972. и основао Институт који истражује паранормалне догађаје.

Преминуо је 4. фебруара 2016, на годишњицу слетања на Месец.

7. Дејвид Рандолф Скот (1932- )

Мисија: Аполо 15, 1971

Време проведено на Месецу изван летелице 19 сати и 7 минута

Магистрирао је на МИТ-у из области ваздухопловне технике и астронаутике, а стекао је и диплому инжењера из ових области у истој институцији, 1962. године.

На свом трећем лету у свемир, био је командант мисије "Аполо 15“, током које је постао седми човек на Месецу.

Током боравка на Месецу, са Џејмсом Ирвином је обавио значајна истраживања Месечевог тла. Они су оставили и фигурицу "Пали астронаут“ у знак сећања на колеге који су положили своје животе у име освајања космичких пространстава.

Један од најпознатијих експеримената је онај са пером и чекићем. Скот их је истовремено испустио и они су у исто време додирнули Месечево тле.

Пензионисао се у марту 1975. године са чином пуковника.

Познат је и по инциденту са поштанским маркицама. Тачније, носио је у свемир поштанске маркице, са намером да их после прода, како би се новац ставио у фонд за децу астронаута. Због тога, наводно, никада више није летео у свемир. 

8. Џејмс Б. Ирвин (1930–1991)

Мисија: Аполо 15, 1971

Време проведено на Месецу изван летелице 18 сати и 35 минута

Још као дечак био је фасциниран Месецом и испричао је родитељима како ће ходати по њему. То му је и пошло за руком, у мисији "Аполо 15“.

Због инцидента с маркицама ни он после те мисије није више летео у свемир.

Истицао је да су га искуства из свемира више приближила Богу. До смрти је заступао тезу да је "важније то што је Исус ходао Земљом него човек Месецом".

Више пута је водио експедиције на планину Арарат, у потрази за Нојевом барком.

С обзиром на чињеницу да су неуморно радили три дана на Месецу, Ирвиново срце је доживело значајне напоре. По повратку кући, стање му се погоршало. Убрзо након лета доживео је први инфаркт.

Од инфаркта је и преминуо 1991. године.

9. Џон Вац Јанг (1930–2018)

Мисија: Аполо 16, 1972

Време проведено на Месецу изван летелице 20 сати и 14 минута 

Имао је најдужу каријеру међу колегама астронаутима и био командант четири различите свемирске летелице: "џемини", "аполо командни/сервисни модул", "аполо лунарни модул" и "спејс-шатл".

Један је од тројице астронаута који су два пута ишли на Месец, у мисијама "Аполо 10" и "Аполо 16".

Пензионисао се 31. децембра 2004. године, са 74 године, чиме је окончао најдужи стаж једног астронаута у историји.

Преминуо је прошле године услед компликација са упалом плућа.

10. Чарлс М. Дјук Јуниор (1935- )

Мисија: Аполо 16, 1972

Време проведено на Месецу изван летелице: 20 сати и 25 минута

Магистрирао је на МТИ-ју у области аеронаутике и астронаутике, 1964. године.

Свет је за њега први пут чуо још током слетања посаде мисије "Аполо 11" на Месец. Он је тада био официр за везу са летелицом. Након што је "'Орао' слетео", Дјук је јужњачким акцентом изговорио чувену реченицу:

"Примљено, Тванк... Транквилити, чујемо вас на земљи. Имате овде пуно момака који су скоро поплавели. Дишемо поново. Хвала пуно!"

Историја га, између осталог, памти и зато што је "зарадио" рубеоле током обуке за резервни састав у мисији "Аполо 13". Заразио је Кена Матинглија, чије је место на тој мисији заузео Џек Свигарт.

Мисија "Аполо 16" била му је једини пут у свемир. Дјук је на Месецу оставио и породичну фотографију. 

По повратку са Месеца, Дјук се окренуо религији. Активан је у својој заједници, између осталог, и у затворској свештеничкој служби.

11. Харисон Џек Шмит (1935 - )

Мисија: Аполо 17, 1972. 

Време проведено на Месецу изван летелице: 20 сати и 35 минута

Џек Шмит је најпре постао геолог, а за пилота се обучио након што је постао астронаут Насе. Тек је други цивил који је летео у свемир, након Нила Армстронга, који је у време својих мисија био ветеран. Шмит је први научник који је летео у свемир.

Трбало је да Шмит учествује у мисији "Аполо 18", али након што је она била отказана, научна заједница је лобирала за то да упараво Шмит буде у летелици "Аполо 17".

Поставио је рекорд јер је чак три дана провео на површини Месеца.

Шмит, иначе, тврди да је управо он снимио чувену фотографију Земље, познату под назвиом "Плави кликер". Наса као аутора те фотографије наводи посаду "Аполо 17".

Насу је напустио 1975. Изабран је за сенатора Новог Мексика, као члан Републиканске партије. Последњих година је дошао у жижу јавности након што је рекао да је концепт климатских промена "црвена харинга" и да је екологија повезана са комунизмом.

12. Јуџин Е. Сернан (1934 - 2017)

Мисија: Аполо 17, 1972 

Време проведено на Месецу изван летелице: 22 сата и 4 минута

Сернан је једанаести човек који је ходао површином Месеца, а на крају мисије и последњи.

Сернан је за сада један од само три човека који су путовали на Месец два пута (друга двојица су астронаути Џим Лавел и Џон Јанг). 

Требало је да Сернан шета по површини Месеца осам месеци раније као пилот лунарног модула мисије "Аполо 16", али је он ту понуду одбио, јер је желео да командује својом мисијом.

Јавно је критиковао Насу јер је на Месец послала Шмита, научника, због чега Џо Енгл није имао прилику да крочи на Месец. 

Док се спремао да се врати у лунарни модул након треће и последње шетње у оквиру мисије "Аполо 17", Сернан је изговорио:

"Бобе, овде Џин, ја сам на површини. И док дижем последњи корак човека са површине, идући кући на неко време - али ми се надамо на не тако дуго – желео бих само да кажем шта мислим да ће остати записано у историји. Да је амерички изазов данашњице сковао човекову историју у будућности. И, док напуштамо Месец код места Taurus-Littrow, одлазимо онако како смо и дошли и како ћемо се, уз Божју помоћ, једног дана и вратити, са миром и надом за цело човечанство. Срећно посади 'Апола 17'".

То су биле и последње речи човека на Месецу. За сада.

број коментара 61 Пошаљи коментар
(недеља, 21. јул 2019, 14:28) - Nikola BG [нерегистровани]

Kako...

Ineresantno je to koliko su ljudi sa tom starom analognom tehnologijom sedamdesetih poslali na Mesec a danas sa sa ovom digiralnom niti jednog...

(четвртак, 18. јул 2019, 13:13) - Тома-Трстеник [нерегистровани]

Одговор на Јес Бре били су и остали

Каке то везе има са подшишивањем
односно са мржњом???
Свака Част лепо сте овај Коментар
разумели!!! Срећа моја што нисам
тако паметан.

(четвртак, 18. јул 2019, 13:05) - anonymous [нерегистровани]

Moj otac je pocetkom 1969 god. prodao kravu i kupio TV, sto je bila velika investicija i zrtva! Citavo selo se skupilo da gledaju "spustanje", na mesec, a......

.........ja sam imao tada 18 god. bio odlican ucenik - gimnazijalac! Moje komsije, stariji ljudi (mladji mnogo nego ja dana !), su govorili: je li ljudi, zar vi zaista verujete u tako - nesto! Bio sam jako ljut tada na njih, sto mi ruse iluziju, i pomalo ljut sam ih pitao, pa - zar vi zaista ne vidite da se oni spustaju na - mesec!? Cak su mi malo ironicno rekli: ma sam ti gledaj, i veruj........! Da sve bude jod gore, oni su imali 2, 3 razreda skole, retki su imali cetiri, uglavnom su to bili kursevi opismenjavanja posle - rata!!! Uh, mogao bi da snimim film, o tim dogadjajima, napisem knjigu.......samo sto nema velikog Ckalje, da nam to - "donese"!?

(четвртак, 18. јул 2019, 11:50) - anonymous [нерегистровани]

re: Teorija zavere

Da prijatelju, svemirska stanica je udaljena tacno 400 km od Zemlje, danas dakle 2019 Amerima trebaju ruske rakete da dodju do svemirske stanice, a izlazak iz iste je pravi podvig za svakog astronauta. Znate li koliko je Mjesec udaljen, ''tricavih'' 384.000 km + 400 km, dakle 384.400 km. Mene ne mozete uvjeriti da su Ameri prije 60 godina hodali po Mjesecu, na zapadu je sama pomisao na sumnju tabu tema, hodanje se ne smije dovesti u pitanje.

(среда, 17. јул 2019, 22:31) - anonymous [нерегистровани]

" Test..... Ogromna je razlika između neznanja i "misliti slobodno".

Ti si zaista opijen svjetskim lazima i njihovom tehnologijom koja nikad postojala nije.Mozda previse gledas akcione filmove pa ti to postalo stvarnost.

(среда, 17. јул 2019, 21:51) - anonymous [нерегистровани]

Jes bre bili su ,i ostali...

...Komentari puni mrznje i neznanja.

(среда, 17. јул 2019, 20:10) - Драгојло Петловац [нерегистровани]

Јес Бре били су

И ја сам хтео д'идем са њима,
али нисам хтео д'идем необријан
и таман се насапуњам а мој Мачак
рипи и прогута ми апарат ја га стегнем
за гушу и он га испљува тако да сам мого
да се обријам, али сам задоцнијо веруј те
ми хтео сам да га задавим и за то ве молим
да ми верујете лепо сам видо кад су прелетели
преко Петловца, мислим немо се љутите ал
ово је истина лебами.

(среда, 17. јул 2019, 18:17) - anonymous [нерегистровани]

Saznaće se jednom

Da li su Ameri zbilja bili na mesecu sanaće se nekada u budućnosti, kada se u narednim ekspedicijama neameričkih misija, što se kaže, na licu mesta vidi je li ko tamo boravio.
Da se razumemo ne osporavam tehnološko čudo programa Apolo. Naprotiv. To je izuzetan projekat, od Nosača Saturm 5, pa preko komandnog, servisnog i lunarnog modula. Urađen za sednu deceniju prošlog veka fantastično. Svi koji su imalo pratili tehnologiju Apola, i koji raspolažu osnovnim iz fizike, mehanike, propulzione tehnike, gravitacionih zakona itd, složiće se sa tim.
Znači Amerikanci su imali tehnologiju koja će ih dovesti na Mesec i vratiti sa Meseca.
Sa druge strane, skoro sav materijal, filmski i fotografski, neminovno pobija tvrdnju da je načinjen na Mesecu.
I nemojte mie odmah trpati u pobornike teorije zavere. Jednostavno, zdrav razum uvek traži jedno: dokaz. Dokaz koji potvrđuje, ili dokaz koji osporava.
Dokaz za tehnološke mogućnosti postoji.
Vizuelni dokaz o boravku to osporava.

(среда, 17. јул 2019, 15:19) - anonymous [нерегистровани]

Nezgodno je kad ne znas strane jezike

Pa citas samo ono sto ti je neko preveo.
Kome nije tesko, moze da pronadje slike napravljene iz japanskog lunarnog orbitera SELENA, na kojim se vide ostaci prethodnih spustanja. Znaci, nisu Amerikanci, ako su toliko nepouzdani.
Pametnom dosta.

(среда, 17. јул 2019, 14:39) - anonymous [нерегистровани]

Веруј ...или..не веруј....

А шта је лоше у томе да неко не верује у то да су американци били на месецу? Људи размишљају трезвено и требају праве доказе да се то зиста десило! Они који верују да се то десило нека кажу на основу чега су они тако сигурни , кији диказ их је уверио у то ? Поделите то са људима који не верују да би и они имали праву унфирмацију. Ништа лоше и ништа посебно у томе да то сазнају људи .