Уштеда енергије је обавеза индустрије

„Производи наше индустрије настају уз много већу специфичну потрошњу енергије него у земљама које користе савремену технологију“, рекао је за Портал РТС-а проф. др Горан Јанкес, председник Организационог одбора конференције.

„Наша пекарска индустрија произведе килограм хлеба уз утрошак 1,4 киловат-часа, док се у Норвешкој иста количина произведе уз утрошак 0,9 квч. То чини разлику од око 600.000 евра годишње. Због тога слободно можемо рећи да је јединица за енергију евро, не килоџул или киловат-час“, каже професор.

Велики системи које су преузеле стране компаније, као и наше велике фабрике, имају своје развојне центре и њихови индустријски процеси су енергетски ефикаснији.

Те фабрике и предузећа најчешће потпадају под српски систем енергетског менаџмента и у обавези су да смањују потрошњу енергије.

Већи проблем су мале фабрике и мала и средња предузећа који нису у обавези да то раде, а њихово руководство велику потрошњу енергије не препознаје као проблем.

„Потребно им је указати где и како у самом процесу може да се смањи потрошња енергије и ту вредност им приказати у новцу – колики профит могу имати уколико раде на томе. Друга могућност је да држава наметне и тим предузећима обавезу повећања енергетске ефикасности“, додао је проф. Јанкес. 

Уз обавезе би требало да иду и подстицајне мере. Оне могу бити финансијске или у облику едукације инжењера и енергетских менаџера – како да искористе потенцијал увођења мера енергетске ефикасности да компаније дугорочно остварују већи профит. 

Традиција образовања инжењера

Према речима нашег саговорника, за унапређење производног процеса, у смислу енергетске ефикасности, потребан је већи број образованих инжењера.

Они знања могу унапредити и на научностручним скуповима попут овог, где се уз приказивање домета науке, представљају и нове, добре идеје и примери добре праксе. 

Прва конференција „Индустријска енергетика“ одржана је 1994. године, у организацији Друштва термичара.

Године 2008. добила је међународни карактер и нови назив – „Индустријска енергетика и заштита животне средине у земљама Југоисточне Европе“, и од тада се организује сваке друге године. 

Овог пута програмом су обухваћени законодавство у области енергетског менаџмента, право у области индустријске енергетике (чиста енергија за све Европљане – четврти енергетски пакет прописа ЕУ), а представљена су и решења у обновљивим изворима енергије за смањење потрошње енергије и заштиту животне средине.

„Упоредио сам своје излагање на првој конференцији Индустријска енергетика, пре 25 година, са садашњим стањем, и видео да ћу на овој, десетој конференцији, говорити о истим проблемима. Технологија је напредовала, али нисмо довољно систематски радили на томе да менаџери и власници компанија препознају енергетску ефикасност као систем на ком треба радити стално“, додао је наш саговорник.

Унапређење технологије и рад на енергетској ефикасности подсећају на спиралу – са напретком направи се један круг, али се добије нова почетна тачка, истина, на вишем нивоу. 

„То значи да увек имамо шта да унапређујемо. Тако смо, у односу на период пре 25 година, на почетној тачки неке нове спирале али суштина проблема и места на којима треба да радимо – остали су једнаки. Наша индустрија би могла много да уштеди делујући на местима где су губици енергије: коришћењем отпадне топлоте, унапређењем ефикасности система за пару и кондензат, као и примера ради, применом топлотних пумпи за искоришћење енергије на нижим температурским нивоима“, сматра проф. Јанкес.