Да ли знате шта је книтоманија?

„Шетам улицом, шетам по парку, а кесе лете на све стране. Птице разносе храну из тих кеса свуда наоколо. Онда ми се то смучило и рекла сам себи – узећеш нешто корисно да радиш с тим кесама“, присећа се Рада Тодоровић како је све почело.

Од великог проблема, до еколошког решења – такав пут пређе једна пластична кеса када дође у бака Радине руке. Технику плетења кеса научила је од своје мајке.

„Када сам била мала, имала сам разноразне идеје; и да хеклам и да штрикам и да шијем, то сам волела, а хеклање посебно. Гледала сам маму како ради, па сам пожелела и ја. А кесе радим да би се људи мало опаметили и схватили да треба да чувају природу“, каже бака Рада.

Захваљујући овој занимљивој идеји, кесе више не завршавају у природи, већ од њих настају креативни и корисни производи.

Милош Тодоровић каже да је то нека врста креативне рециклаже. „Спајају се производи који би завршили на депонијама или у природи, а овако их заправо сакупљамо и употребљавамо на другачији начин и дајемо им нову функцију“.

Kреативност је кључ 

Идеја је много – од практичних торби, украса за јелку, привезака, подметача за чаше, сета за купатило, па све до феноменалне народне ношње.

„Покушавамо заправо да осмислимо разне производе који би мотивисали људе да више обраћају пажњу на пластику, на кесе. Мислим да сви заједно треба да радимо на подизању свести – и људи који се баве едукацијом о еколошким проблемима и одлагању отпада и они који се баве производњом производа од рециклираних материјала“, наглашава Милош.

Книтоманија је значајна и за природу и за друштво. Осим што подиже еколошку свест грађана, доприноси и побољшању положаја старијих и социјално угрожених.

„Стари људи који желе да додатно зараде, могу да плету у кућним варијантама, а ми кесе да склонимо из природе и са улице“, каже овај млади студент.

Привредна комора Србије подржала је њихову идеју, а како и не би када се зна колико су пластичне кесе штетне за природу.