Ручак из лабораторије није баш јефтин

Када се говори о вештачком месу, прво питање које се поставља, обично се односи на прави назив таквог меса. „У српском језику још увек не постоји прецизан израз за култивисано месо. На енглеском се користе два теримина, 'cultured' meat и 'clean meat'“, рекла је гостујући у Јутарњем програму РТС-а, докторка Ивана Гађански.

„Класично месо садржи много различитих материја, тако да је то једна од предности култивисаног меса јер је на неки начин здравије, пошто се добија у контролисаним условима. Међутим, морам да напоменем да није још није спремно за комерцијализацију“, каже Ивана Гађански.

Докторка ипак истиче да није једноставно направити култивисано месо.

„То је у ствари, прављење ткива у лабораторији. Почиње се од ћелије, узимањем биопсијом, па се наставља узорковањем мишићне ћелије узете, на пример од краве. Добра ствар је што је све то потпуно безболно. Животиња преживи, нема кланица и онда се те ћелије даље умножавају уз помоћ медијума, лабораторији. Све то је доста компликовано и доста скупо“, објаснила је докторка Гађански.

Додаје да се актуелни пројекат Института управо односи на смањење трошкова производње меса у лабораторији. 

„Жилаво је због мишића“ 

„Медијум је течност доста компликованог састава. Има разних храњивих састојака и за сада чак 80 одсто трошкова производње чини цена медијума. Дакле, када се узме мишићна ћелија, она се умножава у том медијуму и тако се прави говеђе и пилеће месо па и туњевина“, објашњава Гађански.

Хамбургер, недавно направљен од култивисаног меса, како подсећа докторка, није био баш најукуснији. Такав укус објашњава тиме што је за прављење пљескавице коришћена мишићна ћелија.

„Ипак, предности овакве хране су вишеструке јер се процењује да ће до 2050. године производња хране морати да се повећа за 70 одсто, због убрзаног раста броја становника света“, закључила је др Гађански.