О обновљивим изворима енергије и књигама угрожених врста

Скуп је отворио директор Завода за заштиту природе Србије мр Александар Драгишић, истакавши да је у 2018. години Завод био посвећен истраживањима у циљу заштите биодиверзитета и геодиверзитета, као и стручним надзорима и осталим пословима усмереним на очување и повећање заштићених простора Србије.

„До краја године биће завршено осам студија заштите природе за нова подручја и за ревизију подручја која имају статус заштите, као што су Цер, Овчарско-кабларска клисура, Увац, и Рајац". Од покренутих бројних истраживања Драгишић је издвојио ревизију паркова природе „Стара планина" и „Голија".

Директор Завода је рекао да је ове године завршена Црвена књига правокрилаца Србије, која је представљена на скупу и да ће до краја године бити објављена и дуго очекивана „Црвена књига птица Србије".

„Црвене књиге нам дају поуздане информације о локалитетима станишта ретких и угрожених врста, податке о бројности популација, степену угрожености и факторима угрожавања. Таква издања представљају и добру основу за утврђивање мера заштите, и одређивање подручја у оквиру којих је потребно очувати и унапредити њихова станишта и популације самих врста", рекао је Драгишић.

Додао је да израда решења о условима заштите природе и мишљења представља један од захтевних и обимних редовних послова Завода, који ангажује сва своја одељења у пуном капацитету. „Обради се око 3.000 захтева годишње. Од тог броја, 147 се односи на издавање услова заштите природе за израду техничке документације и изградњу хидроенергетских објеката, као и на захтеве за достављање и информација од јавног значаја о раду Завода по овим предметима. Такође, стручни сарадници Завода учествују у међусекторској Радној групи при Министарству енергетике у циљу израде предлога новог катастра малих хидроелектрана", објаснио је Драгишић.

В. Д. директора Покрајинског завода из Новог Сада Марина Томић истакла је да су теме Скупа области које захтевају партнерско деловање. Колегама из Београда уручила је монографију „Резерват биосфере Бачко Подунавље" објављену у издању Покрајинског завода и Покрајинског секретаријата за заштиту природе.

Из система обновљивих извора 27 одсто производње струје

Прву тематску презентацију у вези са тренутним стањем природе у нашој земљи у односу на успостављање система малих хидроелектрана, соларне и геотермалне енергије, одржао је мр Саша Бранковић, ихтиолог у Заводу за заштиту природе Србије. Бранковић је нагласио да је покретање изградње малих хидроелектрана у вези са директивом Европске уније о енергетској ефикасности, по којој Србија треба да обезбеди 27 одсто производње струје из система обновљивих извора. Нагласио је да њихово успостављање мора бити усаглашено са Бонском конвенцијом (Конвенција о заштити миграторних врста дивљих животиња), Бернском конвенцијом (Конвенција о заштити животиња), Еколошком мрежом и укључивањем у мрежу заштићених подручја Натура 2000.

Бранковић је навео факторе који утичу на нарушавање природе током успостављања малих хидроелектрана, а међу њима су: слабо контролисање начина њихове изградње, дуго трајање изградње и непроверавање да ли су испуњени услови заштите природе. Указао је на то да дужи период изградње малих хидроелектрана утиче на замућеност воде, што даље може угрозити поједине врсте риба, док изградња приступних путева и електровода за прикључење на електромрежу може угрозити околне ливадске и шумске екосистеме.

На презентацији је истакнуто да проблеми настају и зато што се не поштују услови заштите природе и не успостављају функционалне рибље стазе. Гради се без добијених услова заштите природе, што доводи до изградње превише малих хидроелектрана на једној реци, као што је случај са Јошаничком реком. Проблем је и непостојање прорачуна, тј. истраживања у вези са висином подземних вода у низводном току од планиране мале хидроелектране.

Бранковић је представио и позитивне примере у изградњи малих хидроелектрана које су базиране на систему некадашњих воденица код нас, и примере из Словачке са добро направљеним рибљим стазама.

Утицај соларних панела и ветропаркова на животну средину

У Србији се тек успостављају соларни паркови и геотермалне енергије тек почињу да се користе, али и они могу негативно утицати на природу. На пример, како је истакао Бранковић, соларни панели штете микропростору ливада на којима се постављају, тако да се у избору локације мора водити рачуна о томе. У Србији засад постоји само један соларни парк и налази се у Заовинама.

О изградњи ветропаркова говорио је мр Никола Стојнић, орнитолог у Покрајинском заводу за заштиту природе. Стојнић је навео да је у почетном стадијуму њихове изградње било доста грешака, од којих највише страдају птице и слепи мишеви. Као пример, приказан је утицај ветропарка Алтаман у Америци, од кога годишње страда више од 4.700 птица, од тога 1.300 птица грабљивица, међу којима и 70 ретких и угрожених сурих орлова. Негативан пример је и ветропарк постављен на Гибралтару, који је миграторни пут птица.

Иницијативе за изградњу ветропаркова код нас су покренуте 2008. године. Како би се предупредила негативна искуства других земаља, Законом о заштити природе прописано је да се локације за ветропаркове утврде тако да се избегну важна станишта и миграторни путеви птица и слепих мишева.

Први већи ветропаркови у Војводини су ветропарк Алибунар, који је у завршној фази изградње, Чибук и Ковачица, рекао је Стојнић. У циљу адекватног избора локација ветропаркова у Војводини, преклопљене су карте Еколошке мреже, заштићених подручја и подручја од светског значаја за птице. Тако је израђена је карта у којој су назначена места где се ветропаркови никако не могу градити, где се условно могу градити, и где градња није проблем, истакао је Стојнић.

Добри примери из праксе

Позитивне примере из праксе, уз учешће и добит локалних заједница у заштићеним подручјима од обновљивих извора енергије, представио је др Слободан Пузовић, помоћник директора у Покрајинском заводу за заштиту природе (у презентацији „Коришћење биомасе у заштићеним подручјима кроз ревитализацију и одржавање станишта"). Пузовић је представио примере из Специјалног резервата природе „Обедска бара", где је остварен програм повратка црног ибиса, и Специјалног резервата „Делиблатска пешчара" у коме су чишћена травната станишта и где је локалном становништву омогућено да користи глог за производњу пелета.

Традиционално управљање заштићеним подручјима у коме је једина функција заштита, одавно је превазиђено. Данас управљање подразумева заштиту која усаглашава мере конзервације и развојне активности. Очување природе и омогућавање бољег коришћења различитих извора обновљиве енергије ‒ битни су услови партнерства и успостављања ефикасног система деловања свих релевантних субјеката у овој области, главни је закључак учесника Скупа.

Приредила Маја Стојановић