Телескоп открива мистерије универзума

Откривање свемира дуго је била трка између Америке и Русије. Последњих година трци су се прикључили и други играчи. У Јужној Африци представљен је научни мега пројекат “откључавања космичких загонетки”. Да ли ће њихов моћни радио-телескоп "Миркат" решити бројне мистерије Универзума или ће га у томе предухитрити кинески, за сада највећи радио-телескоп на свету за истраживање живота ван земље?

Радио-телескоп Миркат са 64 антене свечано је приказан у Карнаворну, најјужнијем граду Јужне Африке. Изградња телескопа коштала је скоро четири и по милијарде ранда, што је око 330 милиона долара. Миркат ће бити укључен у сложен инструмент „СКА" који ће бити потпуно функционалан до краја две хиљаде двадесетих и то ће бити највећи и најмоћнији радио-телескоп у свету.

„СКА" је мрежа од скоро три хиљаде телескопа, распоређених у Африци и Азији, који ће заједно моћи да скенирају небо 10 хиљада пута брже и 50 пута прецизније од било ког телескопа. Производиће слике високе резолуције.

На свечаном отварању објављене су најновије фотографије снимљене Миркатом, на којима је приказан предео свемира око гигантске црне рупе, која се налази у центру Млечног пута, 25 хиљада светлосних година далеко од нас.

Осим што ће пружати револуционарна открића о свемиру, Миркат помера границе рачунања и обраде података. У пројекат ће се вероватно укључити и "АБМ" (Ај Би Ем) како би помогао у развијању софтвера који ће моћи да обради вртоглаву количину података са сваке антене.

Подаци ће се слати у супер-компјутер, смештен под земљом да би се заштитио од радио таласа. Док се тај мега-пројекат фокусира на науку, владе развијају институције, са фокусом на усавршавање људи, тј. пружање тренига и обука за локално становништво. 

„Миркат се некада састојао од само седам антена, које је контролисао помало застарели софтвер, а данас је то први астрономски пројекат чији су резултати премашили очекивања", каже Одри Дикдејл, главни оператер Мирката, објашњавајући колико је значајно то што је стварни учинак Мирката бољи од његових спецификација. „Тиме је радио-астрономија, иначе релативно уска област астрономије, добила велико признање. Сада нас виде као лидере у конструкцији радио телескопа", каже Дикдејл.

Селидба за девет хиљада људи 

Докторка астрономије Линдси Магнус објашњава да ће сада будући млади научници из Јужне Африке имати приступ најбољем инструменту своје врсте, малтене на кућном прагу. „То што се пројекат налази у њиховој близини, олакшава им студије науке и чини их још узбудљивијим, јер сада знају да ће их када заврше студије чекати нешто узбудљиво", закључује др Магнус.

И други велики играч у свемирској трци - Кина, почела је изградњу сопствене свемирске станице. План је да до 2020. пошаље и своју ракету на Марс, а да до 2026. године први Кинез закорачи на Месец. Данас Кина поседује највећи радио-телескоп на свету. Његова намена је проналажење звукова који би указивали на живот ван Земље.

Више од 10 хиљада каблова, четири и по хиљаде рефлектора и тањир величине 30 фудбалских терена, чине га веома осетљивим на све звуке из наше галаксије. Током првог месеца рада открио је тзв. шест пулсара - остатака умирућих звезда. „Рисивер телескопа се помера када ухвати неки звук. Тада могу да се виде друге галаксије и да се измери њихова поларизованост, што утиче на магнетна поља", наводи Карл Хејлс, астроном.

Телескоп се налази у једној од најсиромашниих области у Кини, провинцији Гејџоу. Да би се изградио, девет хиљада људи морало је да се пресели. Сада научници из целог света посећују то место ради проучавања звукова из свемира. Јанг Тонгфен, власник ресторана био је веома сиромашан пре него што је саграђен телескоп, а након изградње добио је кућу и новчану накнаду помоћу које је отворио ресторан.  На питање да ли очекује да ће пронаћи ИТИ-ја, Хајан одговара да ништа није искључено.

Приредила: Наташа Тодоровић

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво