Климатским обрасцима из прошлости до нових сазнања

Др Теса Ванс из Антарктичког центра за истраживање климе и екосистема и међународни тим научника подносили су оштру антарктичку зиму радећи и по 12 сати дневно на забаченом копну, више од 300 километара удаљеном од Истраживачке станице Дејвис.

„Истраживање је јединствено, јер нигде у свету нису коришћена ледена језгра за проучавање сушних периода на другом континенту", рекла је докторка Ванс. Да би се добио прецизан пресек климе, потребно је допрети до дубоких слојева леда. Лед је исечен на мале узорке у којима су проверавали присуство различитих честица, укључујући и сулфате који настају вулканском активношћу, објаснила је. Научници се надају на ће помоћу података о природним климатским токовима у региону научити више о аустралијским падавинама.

„Имамо инструменте који веома прецизно мере нивое соли и помоћу којих можемо да реконструишемо како су се кретали ветрови у Јужном океану, а они покретачи климе у јужном делу Аустралије", објашњава др Марк Карен, глациолог из Аустралијске јединице Програма за климатске промене и процесе.

Више од 70 дана гигантска бушилица вадила је метар по метар леда, док није извађено укупно 350 метара.

А на исландском глечеру Ватнајекидл, највећем у Европи, откривена је нова пукотина. Еколошке промене на исландским глечерима још нису довољно истражене. Торстин Семудсон, професор геологије са Исландског универзитета, тврди да се маса величине седам великих планина помера испод највећег исландског глечера.

„Маса земље која се покреће много је већа него што се претпостављало и то померање представља претњу. Подручју око глечера предстоји природна катастрофа, јер ће се пукотине и померања наставити и у будућности", тврди проф. Семудсон.

Ледници се веома брзо отапају и на њиховим ивицама формирају се лагуне. Пред геолозима је задатак да измере стабилност нових лагуна, али и стабилност брда која окружују леднике. Пре десетак година одронила се земља масе скоро четири милиона кубних метара и кретала брзином до 180 километара на час. А пре 50 година приликом одрона обрушило се 15 милиона кубних метара земље. Земљина маса која се тренутно помера испод глечера Ватнајекидл има бар шездесет милиона кубних метара. Професор Семудсон пореди је са исландском планином Кеjлир, помноженом седам пута.

Приредила Наташа Тодоровић