Падају зидови, а не звезде

Прототип уређаја који прати активност мозга особе са епилепсијом Срђан је сместио у капу. "Више од 50 милона људи има неки облик епилепсије, и имамо прилично широко тржиште и овде и у иностранству". Према његовим речима, овај уређај не би био скуп, и наш грађанин са просечним примањима могао би да га приушти. Према речима председнице жирија, др Катарине Поповић, професорке Филозофског факултета у Београду, дигиталне технологије су област у којој се у свету много истражује, и са пројектом који још доноси велику корист здрављу људи, наш представник би могао бити веома запажен на Берлинском финалу такмичења.

На такмичењу које организује Немачка организација за академску размену (ДААД) у сарадњи са фондацијама Конрад Аденауер и Хајнрих Бел, са пројектом Перформ и Универзитетом у Београду, овог пута, своје идеје и пројекте представило је 10 младих људи из различитих области науке. Својим идејама, они су "рушили зидове" библиотека, учења језика, епидемије, анемије, чувања енергије, окружења у којима људи живе и раде...

Можда је метода хидродинамичке кавитације нови начин за ефикасно пречишћавања отпадних вода од органских загађивача. "Међу њеним предностима су енергетска ефикасност, исплативост, применљивост у различитим индустријама због малих димензија и једноставне конструкције. Већ се користи у Кини, ми смо је унапредили", рекао је за Портал Образовно-научног програма Ђорђе Огризовић, студент прве године Технолошко-металуршког факултета у Београду, најмлађи учесник такмичења. "Овом методом сам се бавио већ у средњој школи, у Истраживачкој станици "Петница", па у Центру за таленте, наставио сам и на факултету. У три минута морате да саопштите и шта је проблем, како желите да га решите и шта је корист од тога. Ово добар тренинг јер такмичари морају да науче да своја истраживања представе људима који не знају чиме се они баве", додао је.

"С друге стране, оваквим представљањем младих из академског окружења, желимо да покажемо публици да наука није баук, да је веома интересантна", сматра др Вукан Лавадиновић, доцент Шумарског факултета у Београду, учесник претходног такмичења. Према речима професорке Поповић, није важно такмичење само по себи: "Сви су били сјајни, одлучивале су нијансе. И на завршном такмичењу у Берлину учесници ће бити у прилици да комуницирају са широм заједницом, да одмере где су, да се упореде са младима из других земаља, са других континената, какве су њихове теме научних истраживања, и да се повежу са том младом, перспективном научном заједницом".

Циљ ове међународне манифестације која се од 2011. године организује широм света јесте да подржи научне и привредне иновације. "Ово је начин да наука каже каквих све нових идеја има, какав би утицај могле да имају те идеје на ширу заједницу, да привреда има шири увид и ту можда нађе неку инспирацију за улагања", додала је председница жирија др Катарина Поповић.