Градске лисице

Лисица је можда мала, али је најспретнији месождер на свету. У афричким пустињама лисице великих ушију савршено су се прилагодиле страшној жези и сушним условима. Захваљујући својој сналажљивости, планинска лисица се на Хималајима лако креће на вртоглавим висинама, а у оскудним пределима арктичког круга поларна лисица лови изузетно прецизно. Ипак, постоји једна лисица која је можда најсналажљивија од свих њих. То је риђа лисица, чувенa по својој лукавости.

Јавља се у дечјим књигама и цртаним филмовима, у свим културама, као несташан, препреден и смео лик. Кључ лисичиног успеха је њена способност прилагођавања. Она лако замењује живот у дивљини животом „градског каубоја" јер док људи уништавају њено природно окружење, она истражује градове, и то понајвише на острву Велике Британије, пуном људи.

Појављује се на разним необичним местима, од спортских догађаја, до степеница премијерове резиденције у Улици Даунинг.

Истраживаче је интересовало како лисица успева да преживи и да се размножава тако близу људи. У малој башти у Есексу, у Енглеској, стручњак за дивље животиње и камерман Мет Томпсон спровео је истраживање.

Претпоставио је да је женка лисице направила јазбину испод шупе у башти и да је редовно посећује. Поставио је камеру за ноћно снимање како би кришом снимио јазбину. Открио је да у њој заиста обитава женка и да ту негује и младунце!

Када је снимање почело, имали су тек три дана, били су слепи и глуви. Убрзо су почели да отварају очи и истражују јазбину, а пошто нису могли да регулишу своју телесну температуру, током прве две-три недеље грејала их је мајка.
Кад су напунили месец дана, почели су да једу чврсту храну и истражују спољни свет. Дотад се њихов живот одвијао у јазбини.

Када лисице почну да једу чврсту храну, мајка их доји и наредних неколико недеља. Да би нахранила породицу, мама мора свакодневно да унесе количину хране једнаку количини четрнаест пљескавица, што је седам пута више од количине коју иначе поједе.

Урбани лисичићи

Мужјаци лисице су у зиму спремни за парење. Тако је и са њиховим градским представницима. У градовима широм Енглеске, звук лисичјег зова на парење зими одзвања улицама. Тако женка даје до знања свом удварачу да је спремна за парење. Кад пронађе партнерку, парење се одвија на уобичајен начин. Бременитост лисице траје у просеку педесет три дана, па у наредних неколико недеља женка почиње да тражи јазбину у којој ће се окотити.

На селу, лисице копају рупе у земљи. Али њихови прилагодљиви градски рођаци су научили да искористе своје градско станиште да направе јазбине. То су напуштене шупе, дворишта...

Многи људи позивају лисице у своју башту хранећи их. „Одрасла је код нас с нашим мачкама. Одмах је знала да жели да буде припитомљена. Никад није изгледало да жели да се врати у дивљину", каже Стив Еџингтон.

Он лисицу четка док седе на каучу. Каже, она воли да седи, гледа кроз прозор и да се сунча. У микроталасној јој спрема пилетину док радио свира, пошто воли музику. Има собу у којој спава, собу у којој се игра, а у купатилу понекад има обичај да се попне до лавабоа и огледа се.

Али не деле сви Стивову љубав према лисицама. Док неки уживају у призору дивљих лисица које лутају градским улицама, други сматрају да лисице постају исувише безобразне и да прелазе све границе.

У Великој Британији је мишљење народа подељено. На сваког љубитеља лисица долази особа која мисли да су оне штеточине којима није место у граду. Волели је или не, чињеница је да изузетно сналажљиву и вешту лисицу не можете зауставити.

Приредила Маја Стојановић