Статистика климатских промена

Докторка Хана Фрај помоћу бројева открива шаблоне у групама података. Први је 0,85 степени Целзијуса. До њега се дошло недавно ‒ када су научници открили да се Земља од 1880. године до данас загрејала за толико степени. Али како је могућа толика прецизност?
Реч је о непуном степену Целзијусове скале. Како је могуће утврдити да се Земља тако споро загрева?

Климатски услови су, свакако, веома сложени и изузетно разноврсни. Температура се мења током сваког годишњег доба, од места до места, из минута у минут. Истраживање промене температуре Земље током нешто више од једног века прави је изазов...

Све до половине деветнаестог века температура се мерила непоузданим инструментима и био је проблем утврдити колике су температуре биле у ранијим вековима. Али током осамдесетих година деветнаестог века долази до унапређивања технике мерења.

Метју Фонтејн Мори је био поручник у америчкој морнарици и још од малих ногу био је опседнут математиком и анализирањем најразличитијих података. Мори је 1839. године доживео несрећу и док се опорављао, проучавао је дневничке записе свог капетана. Двадесет трећег августа 1853. Мори је на састанак позвао представнике дванаест земаља које се налазе око Атлантског океана јер је желео да унапреди начин на који су се прикупљали подаци из океана. Mори је схватио да је на основу информација о пловидби из капетанских дневника могуће направити шаблоне. Почео је да црта мапе са подводним струјама, попут Голфске струје... Бродови су захваљујући оваквим информацијама могли да повећају брзину кретања.

Али постојао је проблем. Различити поморци су на различите начине користили исте мерне јединице. То је био случај са мерењем температуре на површини воде, које је веома важно за климатологе... Ово мерење се обавља на једноставан начин. Потребно је бацити кофу преко палубе брода и забележити колика је температура воде у њој. Ипак, на резултате у великој мери утиче врста кофе коју користите.

Морија није интересовало само мерење температуре површине воде. Ускоро је почео да се бави и стандардизацијом мерења на копну. Одатле потиче 0,85 степени Целзијуса. Тај податак је настао 1880. године, кад су почела да се стандардизују мерења температуре. Али упркос свим Моријевим напорима, подаци и даље нису били идеални.

Професор математике Норман Фентон је анализирао 95 процената ‒ податак који је повезан са климатским променама и њиховим узроцима и последицама. Научници су изјавили нешто веома важно ‒ да са сигурношћу од 95 процената могу да тврде како знају шта је главни узрок скоријег загревања Земље. Како кажу, узрок томе су људи, али како то могу да тврде са толиком сигурношћу?

Професора статистике Дејвида Шпигелхалтера интересује податак 'један билион тона'. Овај непојмљиво велики број може бити кључан за будућност наше планете. То је најбоља процена до које су климатолози дошли у вези са бројем тона угља који се може сагорети пре него што настану озбиљне климатске промене.

Најважније је да разумемо могућности онога што математика и научници могу да ураде, као и све неизвесности, како бисмо сви могли да донесемо ваљане одлуке о својој будућности.