Еволуција фотографије

Две године касније (1839), Дагерово усавршено откриће званично је објављено пред Француском академијом наука и поклоњено свету под називом дагеротипија. Тај дан се сматра рођенданом фотографије.

Сер Вилијам Хенри Фокс Талбот је 1841. године патентирао процес којим је дагеротипија замењена фотографијом на папиру. Пропуштањем светла кроз негатив на папир који је осетљив на светло и помоћу одређених хемијских процеса, могло се добити више отисака позитива сваке фотографије. Средином 19. века Анастас Јовановић прихвата Талботову технику и постаје цењени фотограф на двору Обреновића. Ради портрете значајних личности.

У усавршавању фотографије највећи помак прави Џорџ Истман, који је изумео фотографски филм, тј. танку прозирну траку са фотоосетљивим слојем. Први апарати које је произвела Истманова фирма „Кодак" имали су уграђен филм.

Нови помак је направљен 1925. год., када је на тржиште стигао апарат „лајкаˮ, чија је ролна филма широка 35 мм, што је било знатно мање од свих дотадашњих. Почетком 20. века појављује се велики број професионалних фотографа, а аматерска фотографија постаје популарна двадесетих година. Године 1930. појављују се блиц и филмови за колор-слајдове, а 1941. први филмови за прављење отисака у боји.

Дигитална фотографија се појавила крајем 20. века. Дигитални фото-апарати имају као и „обични" систем сочива и бленду. Уместо филма користе плочу осетљиву на светлост, направљену од полупроводничких материјала.

Електронска кола претражују плочу и претварају информацију у бинарни дигитални код. На меморијском чипу (картици) „записују" се подаци који се потом могу мењати (специјални ефекти). Сложени поступак израде фотографије замењен је електронским сензором, који омогућава да се фотографија одмах бележи, чува и гледа на апарату. Дигитална фотографија која се компјутерски обрађује пружа уметницима велике креативне могућности.