Да ли знате шта једете

Пропагирате исхрану засновану на природним намирницама органског порекла. Зашто?
‒ Органска храна не садржи пестициде, прехрамбене адитиве, нити је генетички модификована. Из истог разлога, након скоро две године рада, настао је органски „нутри биосˮ пакет који има улогу у побољшању метаболизма. Наиме, у последње време је популаран назив детоксикација, што подразумева позитивне метаболичке процесе који витализују организам и побољшавају имунитет.

Због чега је проблематично прскано воће и поврће? Да ли би и прскање требало да се изводи у контролисаним условима? 

‒ У последњих педесетак година, пестициди и вештачка ђубрива су најтраженији производи у пољопривреди. Њихова неумерена употреба има штетан утицај на биљни и животињски свет, такође и на конзументе који их на тај начин, тј. исхраном, уносе у организам ‒ што може довести до многих обољења, као што су различити нервни поремећаји, оштећење бубрега и јетре, рак... Њихова употреба треба бити строго контролисана, ако је уопште оправдана, с обзиром на то да штеточине врло брзо развијају отпорност на пестициде.

Верује се да је веома здраво јести цвеклу, што је истина, али треба знати и да је цвекла природни чистач земљишта и да је већа штета него корист уколико једемо ону која није органска.

Куповни сокови се често рекламирају као веома здрави уколико су произведени без конзерванса. Да ли је конзерванс једини вештачки додатак соковима?
‒ Конзерванси представљају само једну од тридесетак различитих група адитива, и када на производу пише „без конзерванса", то не значи да производ не садржи друге адитиве (боје, појачиваче укуса, вештачке заслађиваче...). Нагласила бих штетан утицај прехрамбених боја које могу да се нађу у неким намирницама намењеним деци. Наиме, доказано је да одређене боје могу изазвати поремећај понашања деце, тзв. синдром хиперактивности.
У ЕУ закон обавезује да се на декларацији таквих производа истакне упозорење да могу узроковати поремећај активности и пажње деце.

Шта су, заправо, адитиви?
‒ Адитиви су хемијске супстанце које се додају храни у току индустријске производње, прераде, паковања, транспорта и чувања ради намерног мењања њених природних својстава: да би производ био укуснији, дуготрајнији, бољег изгледа...

Скоро сва индустријски обрађена храна препуна је адитива. Сматра се да просечан градски становник од 100% хране коју конзумира дневно, 75% конзумира индустријски прерађену храну. Уколико не водимо рачуна, на годишњем нивоу можемо кроз храну унети и до пет килограма адитива. Кумулативно дејство адитива по наше здравље није безазлено, а о томе најчешће не водимо рачуна.

Како се адитиви обележавају на декларацијама?
‒ Ознака „Еˮ на декларацијама представља ознаку одређеног адитива. Е-број је уведен због лакше систематизације адитива и једноставности ‒ на пример, краће је написати Е 621 него мононатријум-глутаминат. Ознака „Е" значи „Јуроп", дакле, реч је о адитивима чија је употреба дозвољена у Европи. Адитиви као што су ароме и ензими немају свој Е-број него се означавају на други начин.
Појачивачи окуса ‒ соли глутаминске киселине (Е 621‒625) могу имати токсично дејство на нервни систем, те проузроковати различита неуролошка обољења у току вишегодишње конзумације (нпр. мождану склерозу).

Да ли су пекарски производи препоручљиви?
‒ Били би препоручљиви када би били направљени од природног „непрсканогˮ зрна житарице млевеног на млинском камену и без додатих адитива у току процеса производње брашна и касније печења.

Међутим, данас су пекарски производи, од „њиве до трпезеˮ третирани различитим адитивима, тако да и обична кифла у себи неретко садржи избељиваче брашна, средства против буђања, вештачку боју, вештачку арому... Не треба ни да говорим шта за 20 година редовне употребе могу да направе у организму. Често болест тада не можемо ни повезати са начином исхране. Не треба развијати панику, јер нам модеран начин живота не дозвољава да се начину исхране посветимо колико би требало, али свакако се треба едуковати, обратити пажњу на декларације (потребно је да научимо да их да читамо).

На својим предавањима и у школама настојим да људе едукујем о здравом начину исхране и на тај начин унапредим здравље наше нације, јер смо често у заблуди да се хранимо здраво, а заправо једемо потпуно нездраве производе.