„Општа теорија жирафаˮ ‒ борба против лажних вредности

Ћирковић у овој књизи најмање говори о научним открићима, моделима или теоријама, а много више о самим процесима научног мишљења, о методама помоћу којих се данас трага за бољим разумевањем света око нас. Кроз разнолик и мозаичан стил, огледи се понајвише баве научном авантуром и односом науке према световима филозофије и уметности. Реч је о збирци сабраних текстова објављених у различитим медијима у периоду између 2008. и 2015. године.

Упркос наслову, књига се не бави жирафама попут зоолошког приручника за истраживање те животињске врсте. Помало необичног назива, она открива ауторову недоумицу: да ли савремена наука, која је открила Хигсов бозон и омогућила лет човека на Месец, може да нам одговори на питање ‒ знају ли жирафе да пливају.

„Треба да разумемо да израз теорија, који се често користи у неком негативном контексту, уопште није нимало негативан. Био сам импресиониран сликом Салвадора Далија која је на корицама књиге. Фасцинирало ме је то што је слика, заправо, мала у природној величини. Зоологија је релативно мала област науке, баш као и та слика, али ми ту можемо наћи интересантне проблеме, нпр. да ли је жирафа добар пливач. Последњих година често сам сведок промена у начину на који научници разумеју процес еволуције. Из такве перспективе не могу у потпуности да се сложим са помало застарелим представљањем ламаркизма у првом есеју којим доминирају жирафе и еволуција. Ламаркизам је превазиђен концептˮ ‒ открива аутор.

Нисмо савременици времена у којем живимо

На недавно одржаној промоцији књиге у Римској сали Библиотеке града Београда, о књизи издавачке куће „Хеликс" говорили су и проф. др Зоран Живковић и др Младен Јаковљевић, те се уместо класичног приказа књиге међу присутнима развила и дискусија о томе да ли заиста живимо у 21. веку.Ипак, суштинско питање које је, можемо рећи, обележило промоцију, јесте како то да у мору доступног знања светом влада потпуно незнање. Тим парадоксом бавио се проф. Живковић, покушавши да одгонетне зашто би ову књигу требало да прочитају млади који се данас сматрају „клик-стрим генерацијом", тј. миленијалци.

 „Требало би да је прочитају зато што ће бити обавештенији, зато што ће више знати, јер ће многе недоумице које могу да имају (углавном их немају јер не размишљају о томе) бити разјашњене. То је књига мудрости, духовита књига. Живимо, а нисмо савременици времена у којем живимо. Ова књига ће нас учинити савременицима тог времена", каже професор, са идејом да је „знамење 21. века мобилни телефон".

Аутор истиче да је главни проблем данашњице прескакање просветитељства, те да су псеудонауке и магијски начин размишљања опасни.

Култура као основа разумевања науке

Књига је тематски подељена у три сегмента: стратегије науке, стратегије уметности и доба катастрофа. Први се бави поглављима међу којима су Контекст у контексту, Нептун против Великана, Доле објективност, Даждевњачка утеха. Други сегмент објашњава Зодијак: шта нас серијски убица може научити о епистемологији или Морелово окрутно чудо, док трећи интригира есејом Смак света се десио јуче. Револтиран лаичким експертима који промовишу лажне вредности, др Ћирковић се усмерио на предрасуде „здраворазумског догматизма". Према речима професора Живковића, почетком следеће године издавачка кућа Универзитета Оксфорд (Oxford University Press) објавиће Ћирковићеву завршну књигу о једној од капиталних недоумица времена у којем живимо ‒ јесмо ли сами у космосу, под насловом „Велика тишина". Књига ће бити објављена на енглеском језику, док на српском још увек не постоји.