Диверзитет фауне ‒ специфичности Србије

Др Растко Ајтић из Завода за заштиту природе Србије објашњава да „код нас, услед појаве планинских ланаца према југу, расте сложеност екосистема, а са сложеношћу екосистема ‒ расте и бројност врста".

У јужним, планинским деловима Србије, постоје рефугијални центри као својеврсна прибежишта која су у последњем леденом добу послужила и биљним и животињским врстама да опстану.

У Србији живи 16 одсто европских гмизаваца, водоземаца и риба, 51 одсто фауне
птица Европе и 38 одсто европских сисара.

Србија поседује богат генофонд дивљих и гајених биљних и животињских врста и варијетета, који представљају незаменљиве ресурсе за развој многих привредних грана, као што су пољопривреда, шумарство, рибарство, туризам.

Према расположивим подацима, у Србији је званично регистровано око 44.200 таксона (врста и подврста). С обзиром на то да многе групе организама нису адекватно истражене, стручњаци претпостављају да се у Србији може наћи око 60.000 таксона.

Када је реч о фауни, свака угрожена врста захтева одређене мере међу којима су: вишегодишњи мониторинг, хватање и маркирање животиња, обезбеђивање хранилишта, прикупљање примерака из природе, размножавање у заробљеништву.

„Много пута смо чули да су неке врсте угрожене, али не зато што их човек убија или истребљује, већ због нестајања станишта. Конкретан пример је змија шарка. Како је кренула демографска експлозија и индустријализација од 1900. године, ми имамо драстично смањење станишта за ту врсту, док постоје изоловане популације у околини Саве", каже др Ајтић.

Он наводи и пример белоглавих супова: „До 1900. године, могли су да се сретну у читавој Србији. Данас су сведени на свега неколико локалних популација, као што су оне у кањону Трешњице и кањону реке Увац".

У Србији живи више од 400 животињских врста за које се сматра да су угрожене.

Ретке и заштићене врсте су, између осталих: лабуд, речни рак, ластин репак, јеленак, шарени твор, видра, слепи миш, јазавац, јеж, балкански рис, бубамара...

Заштита ретких и угрожених врста регулисана је Законом о заштити природе, правилницима и међународним конвенцијама.