Деца желе да буду васпитана

И у овом брзоходном темпу живота деца могу бити васпитана ако ми знамо како. По свему судећи, потребан нам је научно потврђен 'рецепт за васпитану децу'. Али шта ћемо са нашим стрпљењем и истрајним ставом? Да, морамо прво да имамо став! Сви мислимо да имамо став и већина тихо изговара „али..." Ипак, када постане јасна мисао да децу не васпитавамо да би нама било лакше, већ да би њима у животу било боље, лако се кристалише став а истрајност се схвати као императив.

Ако вам, док читате овај текст, звоне истовремено службени и приватни телефони и стижу поруке са друштвених мрежа а ручак нисте још скували, разумљиво је да немате превише стрпљења за дете које је још у пиџами и игра игрицу, и то на свом телефону! Шта је деци потребније ‒ телефон и скупе играчке или љубав и дисциплина?

Вратићемо се у Асоцијацију за алтернативно породично старање о деци „Фамилија", по рецепт за васпитне методе. Психолог др Бранка Радојевић сматра да се и добро и лоше понашање ојачава награђивањем. Позитивно понашање детета треба награђивати брзо и често, док за ублажавање и елиминисање лошег понашања треба користити благе казне. Сувише строге казне су контрапродуктивне. Кориговање дететових агресивних образаца понашања не сме се одлагати, као што треба избегавати несвесно поткрепљивање лошег понашања, истиче наша саговорница. 

Саветује се непрестано подржавање и награђивање дететовог доброг понашања. У почетној фази испољавања активно игнорисати негативно понашање. Пошто се непожељно понашање препозна и осуди, понудити алтернативу и наградити позитивно алтернативно понашање. Требало би помоћи детету да успостави и увежба пожељно понашање и користити правило: „Пошто завршиш своје обавезе, можеш да се играш или бавиш неком другом слободном активности". Најважније је дати добар пример детету. Треба бити организован родитељ!

Како је сваки родитељски дан испуњен разним и бројним дечјим несташлуцима, верујемо у сваку научну реч али нас интересује како конкретно предлажу да активно игноришемо и осуђујемо негативно понашање, а да то буде трајно делотворно...

Начин на који се контролише понашање детета у великој мери зависи од његовог узраста ‒ објашњава др Бранка Радојевић. Методе које почивају на ограниченом социјалном изопштавању (тајм-аут) успешне су на узрасту од две до десет година. За старију децу од шест до дванаест година треба користити методе награђивања поенима и жетонима ‒ награђује се добро понашање, а накупљени поени доводе до конкретне награде. За адолесценте од дванаест година и више, саветује се склапање Уговора између детета и родитеља.