Млади еко-репортери брину о својој околини!

Кроз програм учесници узраста од 11 година до 21 године истражују питања и проблеме заштите животне средине и извештавају о њима кроз писани, фотографски или видео-запис, предлажући решења кад год је могуће. Програм развија вештине и знања учесника. Пружа им дубље разумевање одрживог развоја, јача њихове комуникационе вештине, подстиче личну иницијативу и тимски рад, развија социјалну одговорност и унапређује лидерске способности. Програм је интердисциплинаран јер ангажује младе на различите начине. Најважнији део програма је истраживачки процес и најбољи резултати се постижу када се еко-репортер нађе на терену.

Циљ није само да се млади баве проблемима у животној средини ‒ важно је и објављивање изванредних радова које стварају, као и дељење њихових идеја и мисли са локалном и интернационалном публиком. Учесници се фокусирају на локална питања и проблеме, али их повезују са глобалним проблемима, те уз детаљна објашњења и информације, своје репортаже приближују и међународним читаоцима.

Током спровођења програма у Србији, еко-репортери су забележили бројне проблеме у животној средини: од потребе очувања биодиверзитета, преко заштите угрожених врста, последица загађења животне средине, повећања свести јавности о значају очувања природних вредности, до значаја рециклаже и предлагања акција које могу да побољшају квалитет животне средине. И на прошлогодишњем конкурсу издвојило се неколико еко-репортера са својим репортажама.

Љубица Огњеновић, ученица Еко-школе „Симеон Араницки" из Старе Пазове, на прошлогодишњем такмичењу у свом чланку указала је на немогућност рециклаже ПЕТ амбалаже у Старој Пазови и истакла да рециклажа амбалажног отпада и отварање рециклажних центара доносе велику корист не само локалној већ и широј заједници. Идеју је добила захваљући раду и активностима своје школе, у којој су постављени контејнери за сакупљање ПЕТ амбалаже. Свесни да је проблем ПЕТ амбалаже дуготрајан и ношени идејом да ослободе своје окружење од те врсте амбалажног отпада, у школи се таква амбалажа сакупља, разврстава и пресује захваљујући пресама које су добили од локалне самоуправе. Акцији су се прикључили не само ученици и запослени Еко-школе „Симеон Араницки" већ и велики број родитеља и комшија.

Ученик МТШ „14. октобар" из Краљева, Јован Живковић је у свом видео-снимку „Вратите врапце у наш град" указао на опадање популације врабаца у Краљеву. Орнитолози назначују да због пораста броја сврака и голубова у градовима, врапци као мање компетитивне врсте теже долазе до хране, али да сви можемо помоћи изградњом кућица за врапце и њиховом прихраном током зиме. Управо су то урадили ученици и запослени школе „14. октобар". Према нацртима организације Лиге за орнитолошку акцију, они су направили кућице по тачно одређеним мерама. Јован и његови вршњаци су отишли и корак даље ‒ обишли су основце у Краљеву и околини, причали су са малишанима и постављали кућице, јер су свесни да је едукација најмлађих најважнији корак у дуготрајном очувању природе и окружења.

Андријана Арсић је радом „Чисте воде су извор наших живота" освојила прво место на међународном такмичењу „Млади еко-репортери" 2016. године, представљајући нашу земљу. У чланку је упозорила на велику загађеност канала Будовар код Старих Бановаца и истакла да је то свакодневни призор ученика на путу до школе. Њена идеја је да се мапирају загађена подручја Србије црвеним заставицама, почевши од канала Будовар, како би се подстакло на њихово уређење и санацију.

Интересовање еко-репортера за тај програм расте, јер се број радова који пристужу на национални и интернационални конкурс повећава из године у годину. Удружење „Амбасадори одрживог развоја и животне средине", уз подршку RECAN фондацијe за рециклажу лименки за пиће, отворило је конкурс за 2017. годину, тема конкурса је „Штеди ресурсе, не бацај, рециклирај!". Намера је да се укаже на значај рециклаже, зашто је важно да сачувамо ресурсе и како рециклажа штити нашу животну средину.

Конкурс је отворен до 10. априла 2017. године. Свака особа стара 11‒21 године може да пошаље рад у форми чланка до хиљаду речи, фотографије или видеа у трајању до три минута. Ове године награђују се првопласирани радови у свим категоријама рада и свим узрасним категоријама. Додатно, првопласирани радови се прослеђују на међународно такмичење, где ће се такмичити са радовима еко-репортера из 33 земље!

Победнички радови са међународног YRE такмичења биће објављени у часопису „Хафингтон пост" за младе и на YRE међународном веб-сајту.

Пријава рада се врши преко онлајн-формулара који је доступан на страници: feeserbia.com/programi/mladi-eko-reporteri