Женско лице Хамлета

Иако су у Шекспирово време све ликове тумачили мушкарци, мање је познато да су већ од 18. века Хамлета тумачиле ‒ жене. И то не тако ретко. Неколико глумица играло је највећег Шекспировог јунака, а Тони Хауард, професор на Универзитету у Ворвику, објавио је 2009. године књигу „Жене као Хамлет", тврдећи да су два најбоља тумачења овог јунака која је икада видео, дале управо жене.

Већ је Шарлот Чарк, глумица која је живела између 1713. и 1760. године, тумачила лик данског принца. Постала је позната по мушким ликовима које је играла на позорници, а чак је и у приватном животу носила мушку одећу. Она је тумачила и лик Лорда Плејса у делу Хенрија Филдинга, које је представљало сатиру владе Роберта Волпола, па је, „захваљујући" томе донет закон по коме је, наредних 230 година, Лорд Чемберлен морао да одобри све драме које су се изводиле на јавним позорницама Велике Британије.

Сара Сидонс била је прва афирмисана глумица која је убрзо после Шарлот Чарк тумачила Хамлета. Међутим, у 19. веку женско извођење Хамлета постало је својеврсни феномен. Овај јунак постао је тада готово архетип женског принципа, у чему су велику улогу имали ставови викторијанског доба. По речима Лоренса Денсона, суштина Хамлетовог лика је у томе да је осветник из 16. века у 19. веку постао замишљен, пасиван, блискији женској природи.

Почетком 20. века, ствари су се промениле. Првог Хамлета на филму играла је Сара Бернар 1900. године. Женска тумачења Хамлета у 20. веку била су углавном значајно другачија од оних у претходним вековима и периодима.

Двадесетих година прошлог века, Аста Нилсен, звезда немих филмова, остварила је изузетно снажну улогу данског принца. Нешто касније, 1933. године, у филму „Ладолеж", Кетрин Хепберн изговара чувени Хамлетов монолог „Бити или не бити".

У новије доба, према речима професора Хауарда, женски Хамлет има снажније политичке поруке: Франсис де ла Тур игра Хамлета 1979. године у изразито антитачеровском тону представе. Једна од последњих глумица која је играла Хамлета, Немица Ангела Винклер, побрала је похвале за улогу, играјући је на Фестивалу у Единбургу 2000. године.

Године 1881, Едвард Вининг објавио је књигу „Мистерије Хамлета", у којој је навео да се јунакове особине могу објаснити просто тиме - да је био женско. Када Хамлет узвикује: „Слабости, име ти је жена!" ‒ можда говори о себи? Хауард назива данског принца „прерушеном принцезом", што, између осталог, објашњава због чега овај драмски лик и даље фасцинира и читаоце и публику. Иако су многи скептични у вези са овом тезом, чињеница је да је Хамлет „био женско" ‒ на позорници и екрану, много пута до сада.