Нове биотехнологије захтевају нову етику

Резултат ове доступности: употребом нове генерације уређаја, одређивање (секвенцирање) генома кошта само хиљаду долара, а то је много података које треба објаснити, сачувати и искористити за развој науке и унапређење дијагностичких терапијских метода. Подаци се морају и заштитити од злоупотреба чврстим етичким и законским оквирима, а за тако нешто потребна је тесна сарадња истраживача, ICT експерата, законодаваца, биоетичара.

Управо о подацима до којих се долази употребом генетичких тестова, њиховој размени и чувању, разговарало се на конференцији одржаној 27‒29. априла у Болцану, у Италији. Експерти из земаља Европске мреже за сарадњу у науци и технологији (COST ‒ European Cooperation in Science and Technology), уз гостовање колега из САД, расправљали су о сигурном приступу личним здравственим подацима учесника у популационим истраживачким пројектима, чији је циљ да побољшају превенцију, дијагностику и третман болести, као и да унапреде здравље грађана широм Европе.

„Ова конференција је јако значајна јер се говорило о новим биотехнологијама које имају изгледа да за нама оставе најопакије болести данашњице ‒ генске болести, ретке болести, рак, или чак сиду. Овде је велика пажња посвећена етичким питањима, као што су размена генетичких података и питање моралне оправданости различитих облика генетичког инжењерства које поменуте нове биотехнологије отварају" ‒ рекао је проф. др Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије из Београда и учесник ове конференције.

Како би се заштитиле информације о решењима која су предлагана, усвајана и упућивана Европској комисији на разматрање, другом дану конференције могао је да присуствује само узан круг експерата, међу њима и професор Ракић, који сматра да би ускоро требало да буду предложени етички оправдани модели размене генетичких података, као и одговарајућа правна регулатива која ће их пратити.

Овом приликом разматрана су и најновија достигнућа технологија које имају потенцијал да лече до сада неизлечиве болести и радикално продуже животни век људи.

На конференцији у Болцану било је речи и о будућој сарадњи Унеско Катедре за биоетику у Европи, којом се руководи из нашег Центра за биоетичке студије и Директората Уједињених нација за контратероризам. Предвиђено је да ове институције имају улогу саветодавног тела Уједињених нација и Савета безбедности у борби против тероризма, посебно биотероризма.

„У Болцану смо уговорили и сарадњу Центра за биоетичке студије и Универзитета у Оксфорду о размени ИТ (ај-ти) платформи о ретким и генетичким болестима", рекао је професор Ракић, и додао да су доносиоци одлука у Центру за биоетичке студије и на Оксфорду уговорили и вишегодишњи програм размене студената између ове две институције.