Физичка активност после четрдесете важнија него у младости

Истраживачи Универзитета Калифорнија у Сан Франциску и Универзитета Мисисипи проучавали су теломере шест хиљада петсто одраслих особа и за потребе националног истраживања установили да је физичка активност превентива за скраћивање теломера, тј. да код особа у старосној доби између четрдесет и шездесет пет година може утицати на продужење животног века.

Теломере су својеврстан ''билошки сат'' јер се скраћују временом, тј. приликом сваке деобе ћелија. Установљено је да по рођењу имамо око десет хиљада парова теломера, а у дубокој старости само петсто. Краће теломере указују на старење ћелија и скраћење животног века, а кад теломере постану прекратке престаје деоба ћелија. Скраћивање теломера повезано је са оболевањем од различитих болести (па и рака). Верује се да начин исхране такође може успорити скраћивање теломера. Углавном се препоручује исхрана заснована на зеленом поврћу, печуркама, црном луку, махунаркама и бобичастом воћу.

Физичка активност и вежбање важни су у свакој старосној доби, али у средњим годинама њихов значај расте јер смањују ризик од хроничних болести и помажу нам да одржимо задовољавајуће физичке и когнитивне функције. Већина људи у средњим годинама почиње да осећа прве знаке старења: слабију покретљивост, брже замарање, повећање тежине, губљење мишићне масе и слабљење костију. Физичка активност после четрдесете, у том смислу, постаје важан фактор за ефикасније обављање свакодневних послова и одржавање квалитета живота.

Студија Националног института за канцер у Мериленду показује да су људи који вежбају четиристо педесет минута недељно (или нешто више од једног сата дневно), за тридесет девет процената мање у опасности од преране смрти у односу на оне који никада нису вежбали.