Празнично гомилање хране

У свету се годишње баца трећина произведене хране - количина која би могла да нахрани осамсто седамдесет милиона људи. Према подацима британске организације која се бави смањењем отпада (Waste and Resources Action Program - WRAP), годишње се на храну која није поједена „баци" четиристо милијарди долара. Американци просечно одбацују четрдесет процената хране, а највећи расипници су Британци, који годишње баце више од четири милиона тона хране коју нису ни пробали.

Наравно, није реч само о новцу који симболично завршава на депонијама већ и о еколошком проблему, јер се у процесу распадања хране ослобађа метан. Нека мерења показују да метан са депонија (на годишњем нивоу) чини седам процената укупне емисије гасова стаклене баште. Прорачунима треба додати и трошкове енергије, коришћења природних ресурса и ниво загађења у самом процесу производње. У већини земаља ЕУ прихваћене су препоруке да се до 2025. године преполови количина хране на депонијама. Свака земља проблем покушава да реши на свој начин, па је у Француској уведен закон којим се велики трговински ланци обавезују да храну донирају, претварају у храну за животиње или ђубриво.

Анкете у Србији показују да су власници ресторана и пекара заинтересовани за донирање хране, међутим, неопходан је ефикасан ситем прикупљања и дистрибуције, који, за сада, не постоји. И док се решење проблема на глобалном нивоу не назире, можда је сасвим довољно да за предстојеће празнике припремимо онолико хране колико наши укућани и гости реално могу да поједу.