Спорт

Тијана Јевтић, петак, 28. мај 2010

Сjaj награде

Није ово једна од оних тешких, тужних прича. Овој се иде у сусрет. Не само због Светског првенства и Јужне Африке, већ због сјаја и живота који носи. Не памтим да сам тако нешто скоро видела, такав сјај у очима једног спортисте. Ван терена. И тада схватила шта је живот.

Свака част фудбалерима, тенисерима, кошаркашима, пливачима, ватерполистима, стрелцима, новинарима, тренерима и свима које сам изоставила. Без даљњег, сви су награђени. За остварене резултате.

А нису награде у животу све, многи су их заслужили, па нису добили. Многи су их добили да нисмо ни знали зашто.

Пола века, са једном деценијском паузом, награђују се не само најбољи већ и најперспективнији, најистакнутији у свом спортском раду, кроз годину. Добија се једном у животу. Мајска награда.

И не би ништа било другачије ни овог маја, године 2010, бар не за мене, да нисам присуствовала тој свечаности. Сви су били ту да приме почасти. Народна Скупшина је сама по себи давала гламур целој причи, а само је једна награда изазвала емоцију коју не умем речима да дочарам. Е, тада ми је кроз главу прошла цела прича.

Чини ми се да је прошла година у питању, једна среда. Каже ми колега: „Снимићу за Свет спорта „прави“ прилог, дечко се спрема за Олимпијске Игре 2012. у Лондону. Није рано да причамо о томе, дизање тегова, мора се озбиљно спремати, а треба да се чује за њега.“ Те суботе када сам ту причу и видела, мислим да је три минута прошло као тридесет секунди. Упознали смо Петра, сада 25-тогодишњака, вишеструког државног првака у боди билдингу, у бенч пресу.

Сада сам га срела, поразговарала са њим и искрено се порадовала због његових успеха и резултата. Рекао ми је да се увелико спрема за нова такмичења. Чула сам од људи из Спортског савеза да ће му помоћи и обезбедити шта му је неопходно за неометану припрему.

Позваћу га у госте, у емисију, да га упознате и ви. Петар је добио Мајску награду за 2009. годину. Категорија - спортисти са инвалидитетом.

Он је спортиста са сјајем свих својих одличја. Видећете...само да прође Светско првенство...да и он може да честита селектору Антићу, који је њему међу првима у Скупштини то учинио.