Спорт

Друштво Култура Живот Спорт Слободан Шаренац* Милан Вуковић Недељко Ковињало Саша Микић Тијана Јевтић

Милан Вуковић, уторак, 08. феб 2011

Опомена звана Клео

Неко сам ко воли српски спорт. И то баш. На страну навијачка опредељеност. Друштво, чији смо живи сведоци, одавно је поларизовано на црно и црвено беле.

Уколико сте чак и лаички у спорту, бар клупски, природно је да сте најпре симпатизер Партизана или Црвене звезде. Неки проценат оде на Војводину, ОФК Београд и Рад. Ретко ко иде средином улице, белом линијом.

Коме ће аплаудирати или због кога ће у кафани бити и у жучној расправи једино није важно онима које интерсује балет, Гранд Парада или ријалити програм. Вероватно и онима за које седмица почиње жутом штампом. Без увреде, али верујем да је за те спорт табула раза.

Тема блога је један фудбалер. Успео је да у неколико година буде међу црвено и црно белима. Кад се појавио у Србији први су га поштовали, ови други су углавном незаинтресовано коментарисали Бразилца ангажованог као позајмљеног играча трећелигаша Португалије.

Клео је у међувремену отишао у Партизан. Први га сад презиру, други га величају. Момак има и пасош наше државе. Од кад је у Србији, Клео је највећу пажњу изазвао летос, осим приликом трансфера из Звезде у Партизан.

Серија погодака (осам у шест мечева) искрено говорећи, углавном против маргиналних европских екипа (Пјуник, Хелсинки), уз изузетак Андерлехта, одвела су Партизан у Лигу шампиона.

Да није било Клеа и деконцентрисаних фудбалера белгијског шампиона током једанестераца, не би било ни црно-белих у елити. Хвала му и хвала им на томе. То се зове сплет срећних околности коју Партизан није имао против Артмедије.

Но, друга ствар забрињава. То што смо од тог Клеа, говорим о медијима, направили фудбалску мега величину. Све су границе превазиђене и отишло се толико далеко да је направљена таква клима да је Клео потребан репрезентацији Србије!?

Помало смешно и тужно. Клео јесте био врхунски, али у нашој лиги. За Партизан је постигао педесет голова у готово деведесет утакмица. Солидно је играо и у Црвеној звезди.

Ипак, причамо о такмичењу које се на званичној листи реномиране фудбалске истанце, Интернационалне федерације за фудбалску историју и статистку (ИФФХС), основане 1984, налази на двадесет првом месту листе најјачих лига за период од 2001. до 2010. године. Приликом класификације у обзир се узима учинак клубова у Европи.

Неко би рекао "мало су нас и частили". Није баш неко место то двадесет и прво. Али ако је чињеница да је за наше клубове немогућа мисија останак у Европи до пролећа онда смо супер рангирани.

И тако се један од најбољих играча те лиге, фудбалер троструког узастопног шампиона Србије, учесника текуће Лиге шампиона, продао где - у кинески Гванжуо!?

Врхунски квалитет? Не. Просек? Да. Паметан момак? Изузетно. Евопа је мерило врхунског квалитета. Тај најбољи производ наше лиге, Клео, продат је на крају тамо негде, много далеко. И ту понуду, оберучке је прихватио. Није хтео да се коцка.

Милион и по годишње, на три године, уз опцију продужетка на дванаест месеци - премија. У Европи тешко да би могао да добије трећину. То што има тек двадесет пет година и што би можда могао да заради много више да се доказао у Италији, Шпанији или Немачкој - није важно. Ризик је превелики.

Свестан је Клео да се то вероватно не би никад догодило. Узео је добру лову и отишао у Кину. Где ће бити фудбалски заборављен. Бар што се тиче евро елите.

То је опомена за нас. Спортске новинаре. Имамо ту моћ да од просечног играча у једном тренутку направимо великог аса. То је тај спрски манир. Туђе је боље. Издизање изнад средине у тренутку не значи да сте велики, већ да имате можда мало више вештине, знања и среће (да играте фудбал у Партизану, у Србији, и да сте интересантни као један од најбољих кинском тржишту). То је Клео.

Не бих наводио имена, да се можда неко не увреди због поређења, али верујем да има момака са српским родославом у најмању руку играчки подједнаког квалитетних, као што је и Клео. Можда бисмо више морали да водимо рачуна и анализирамо наше играче.

Може ли Клео да осети нешто кад чује химну "Боже правде". Не. Играо би професионално за Србији као и за Партизан или Црвену звезду. Момак је ипак рођен у месту удаљеном десет хиљада километара од Београда.

Можда би неко рекао "и боље Клео, наши неће ни то". Није боље. Хоће ти наши и те како. Бити учесник Светског првенства у фудбалу јесте за поштовање. Победа над Немачком је за поштовање. Могли смо и
далеко више, но...

А долазе и млађе генерације жељне доказивања. Добар део репрезентативаца и кандиата за национални тим познајем лично и то добро. Дрес Србије за њих јесте светиња. Због чега је Клео добио пасош наше земље није важно, али јесте битно да не добије и позив у репрезентацију.

Нарочито не сада.Ништа лично, али сматрам да странац мора да буде ипак врхунског квалитета да био имао прилику да игра за наш национални тим. А можда ни тада. Сачувајмо нешто што је остало само наше. Српско.

Нешто и о Кинезима. Очито је да имају визију стварања. Било је доста српских фудбалских емисара у најмногољуднијој земљи света. Оставили су траг. Очито довољан да верују да ће један од најбољих у Србији допринети проспаритету тамошње лиге. Можда су и у праву. И не жале новац да би пробали.

коментари

број коментара 28 | пошаљи коментар