Спорт

Слободан Шаренац, недеља, 05. сеп 2010

Такси експрес

Упозоравали су нас на то. Знам да тога има свуда по свету. Али овде једноставно добар део таксиста воли да од вас извуче што више може, па макар то била и само једна турска лира.

Дешавало ми се то у више наврата када сам боравио у Турској. Овде чак и у туристичким проспектима и водичима имате јасно написано да обратите пажњу у који такси седате, те да стално држите поглед на таксиметру, као и савет да је за такве прилике боље одабрати старије возаче, а не млађу гарду.

Враћајући се после утакмице између Србије и Хрватске из дворане Синан Ердем у Истанбулу, одлучили смо се да до хотела дођемо таксијем. Одабрали смо први који је стајао на станици и који је изгледао као и милион других у жуто офарбаних такси возила, са (на први поглед) пријатним возачем.

Међутим, овај момак је одлучио да нам покаже да није све тако као што се у први мах чини. Од самог старта почео сам да сумњам у руту коју је изабрао да би смо се вратили у хотел. Покушавао сам да гледам на таксиметар, али је његова рука на мењачу била увек некако преблизу, тако да сам готово морао да га шпијунирам.

И све би то било заборављено да се на сто метара пре хотела на таксиметру није изненада променила сума. Одједном је са 16 турских лира износ који је требало да платимо скочио на 38!

Пошто је опште познато да не волим да ме неко поткрада на овај начин, почео сам расправу са возачем - ја на енглеском, он на турском, па ко издржи. Напоменух да вожња до дворане стаје 10-так лира, да је можда увече скупља тарифа, али да је овај износ заиста превелик.

Таксиста није одустајао, покушао је да буде још тврдоглавији и да истраје у томе да му платимо читав износ. Објашњавао ми је вероватно да се иде другим путем, да дува јачи ветар, да није имао добру пробаву тај дан, да је на пијаци цена леблебија скочила од јутрос три пута и слично. Ко зна шта ми је све причао док ме је гледао у очи и масно лагао.

Вероватно је помислио да ћемо одустати, али лоша процена. Моје колеге су покушале да ме смире уз речи да је цифра од 16 до 18 турксих лира сасвим у реду за овакву вожњу, али право ниоткуда појавио се колега из Америке са причом да је тај исти таксиста покушао и њега да превари пре неко вече.

Рекох да му нећу платити, те да ћу звати полицију и тон нашег домаћина се одједном променио. Изненада је цена постајала све мања, да би на крају рекао да је потпуно у реду да му платимо само 10 лира.

Тако нам је овај момак покварио добар осећај после победе Србије над Хрватском у осмини финала светског првенства у Турској.

Мада, ако буде сличан резултат и против Шпаније у четвртфиналу, тражићу га по такси станици да га можда частим са оних преосталих 28 турских лира.