Симпозијум "World Мinds" први пут излази из Цириха и долази у Београд

Овог месеца конференција је, традиционално, одржана у Цириху, где је Србију представљало тридесетак иноватора из разних области.

Попут човека, за девет месеци настала је Тина – робот са још неколико људских карактеристика. Дело је циришких студената.

„Има особине људских ногу – може да се креће брзо, да скаче, чак и да се пење уз степенице, што може тек неколико робота у свету“, каже Доминик Манхарт, са Универзитета у Цириху.

То што су допринос науци дали још пре завршетка основних студија могу да захвале месту школовања. Швајцарска у иновације улаже више од три одсто БДП-а, по чему је лидер не само у Европи. Не чуди зато што су домаћини тзв. светским мислиоцима.

Ролф Добели, оснивач заједнице "World Minds" каже да је та заједница настао када је схватио да су његови пријатељи из бизнис заједнице изгубили контакт с науком.

„Изнајмио сам један бар у Цириху, позвао 20 директора и 20 научника – добитника Нобелове награде, и рекао им: 'Испричајте нам занимљиве ствари на којима радите.' То је толико добро прошло да су ме људи питали: 'Ролфе, када ћеш организовати следећи састанак?' И тако смо кренули“, испричао је Добели.

Данас је то заједница од хиљаду људи, у коју се улази искључиво по позиву. Овде се представљају идеје и склапају послови.

„Произвели смо месо из матичних ћелија крава, које се налазе у мишићима. Пошто имају способност да се брзо обнављају, из веома малог узорка, можемо да направимо хиљаде килограма меса, које има исти изглед и укус као право“, рекао је Марк Пост са Универзитета Мастрихт у Холандији.

Хиљаду чланова, 150 говорника, више од 3.000 презентованих идеја, то је 12-годишња историја "World Mind" заједнице. Али, за то време, ниједан њихов састанак није одржан ван Цириха. Први пут, из овог града изместиће се идуће године, и то у Београд.

А, шта то Београд нуди сазнали су од наших иноватора.

„Ја сам позван да говорим о ономе чиме се највише бавим, по чему је и Београд део света, то је хирургија конверзије гениталија код трансродних особа“, каже хирург др Мирослав Ђорђевић.

Весна Бенгин са Института „Биосенс“ рекла је да је дигитална фарма покушај да све оно што развијају у науци, одмах учини доступним пољопривредницима.

„Ту је дигитална платформа Агросенс, као један онлине алат који пољопривредници могу потпуно бесплатно да користе, потребан је само имејл“, наводи Бенгин.

Договорена су три састанка заједнице у Београду. Прва размена иновативних решења у роботици, асторфизици, медицини, маркетингу, уметности биће у мају 2019. године.