Пола века од првог банкомата

Био је то радикалан потез када је банка „Барклиз“ (Barclays) инсталирала банкомате у лондонском предграђу 1967. године. Машина је давала фиксне количине новца, користећи посебне ваучере, пошто намагнетисана банковна картица тада још није била измишљена.

Клијент није могао да преноси новац између рачуна, а банкарски службеници су ручно уписивали трансакције на крају сваког дана.

Како су банкомати постајали распрострањенији они су променили не само банкарску индустрију него и допринели да се људи навикну на интеракције са киосцима у замену за добра.

Тако се сада преко машина купују карте за биоскоп и подземну железницу, карте за укрцавање на летове, самостално се плаћају намирнице купљене у самопослузи, а онлајн куповином производи стижу до кућних врата помоћу неколико кликова мишем.

Све то је засновано на идеји да људи могу да обављају рутинске трансакције самостално без банкарског службеника или касира.

Требало је убедити људе да их користе

У време кад су настали банкомати су били радикалан концепт. Банкомат је био први уређај тог типа, до тада су постојали аутомати за неке производе, али не и за услуге.

Бернардо Батиз-Лазо, професор бизниса и историчар за банкомате, специјализација која по наводима агенције АП заиста постоји, рекао је да су први корисници банкомата често два пута проверавали свој салдо, прво да виде колико имају на рачуну а онда поново после подизања новца да виде да ли је то регистровано.

„Банкомати су постали популарни али је било потребно дуго времена да се постепено убеде клијенти да сазнају нешто о њима и да почну редовно да их користе“, објаснио је Бернардо Бариз-Лазо.

За банкарску индустрију банкомати су значили да банке могу да буду на хиљаду места истовремено, не само у својим експозитурама и да зарађују милијарде долара у наплатама трошкова за оне који нису њихови клијенти.

Широм САД данас има око три милиона машина са којих може да се скине готовина, према Удружењу индустрије банкомата.

Већина заправо није у власништву банака већ су у власништву приватних компанија које их постављају у продавницама, ресторанима и баровима у нади да ће доћи до клијената који се не труде да пронађу експозитуру своје банке.

Широко прихватање банкомата променило је врсту новца који Американци обично носе у новчанику. Од када су банкомати постали шире доступни у Америци почетком 1980-их, новчанице од 20 долара, које су те машине давале у САД, су сваке године биле друга најштампанија банкнота у САД – на првом месту је новчаница од једног долара.

Банкомати неће још дуго нестати 

Иако људи сада мање користе готов новац и чешће користе кредитне картице или плаћају преко мобилних телефона, банкомати неће још дуго нестати, бар тако кажу историчари и индустрија тих машина, што се од те индустрије може и очекивати да каже, наводи АП.

Девон Вотсон, потпредседник фирме „Диболд Никсдорф“ (Diebold Nixdorf) највећи произвођач банкомата на свету, каже да је 85 свих трансакција у свету и даље у готовом новцу.

Новији банкомати имају више функција него икада. Они прихватају депозите чекова, могу да пребацују новац са рачуна на рачун, показују стање на рачуну, са њих може да се плати рачун са кредитне картице или рата за хипотеку.

НЦР, још један велики произвођач банкомата, наводи да су нови модели такође направљени да раде више као паметни уређаји, и раде на додир.