Мухамед Али није разматрао донирање мозга за истраживање

Ејб Либерман, лекар Мухамеда Алија,  објаснио је на конференцији за новинаре у „Паркинсон центру Мухамед Али“ на Неуролошком институту у Финиксу, да Али и његова породица нису размиљали о томе да донирају мозак за истраживање.

Либерман је рекао и да не мисли да је Али због бокса добио Паркинсонову болест, али да не може да буде „сто одсто сигуран“.

Либерман је 1984. године дијагностиковао Алију Паркинсонову болест, од тада га је лечио и постали су добри пријатељи.

Мухамед Али умро је у ноћи између петка и суботе од компликација изазваних Паркинсоновом болешћу, од које је боловао последње три деценије. Имао је 74 године.

Верује се да је Али задобио озбиљна оштећења мозга у борби са Леријем Холмсом 1980. године. Али је рекао у једном интервјуу да се не би борио са Холмсом, да је знао да ће да му оштети мозак.

„Али, пораз од Холмса и болест нису важни у божјем свету“, рекао је тада Мухамед Али.

Либерман је навео да је боксер највероватније имао Паркинсонову болест и пре него што се попео у ринг за борбу са Холмсом и да није чуо да је Али кривио бокс за своју болест.

„Мухамед није жалио због бокса. Није причао о томе на тај начин. Био побожан муслиман и веровао је да је божја воља све што се догоди“, рекао је Либерман.

Директорка Алијевог центра, лекарка Холи Шил рекла је да истраживања показују да људи са историјом повреде главе имају „само мало већу“ шансу да добију Паркинсонову болест.

„Код људи који немају историју повреде главе, ризик добијања Паркинсона у 60. години је један одсто. Ако погледате људе који имају ту историју, или повреду због које је требало отићи у болницу на преглед, тај број иде на 1,5 одсто“, рекла је Шилова.

Мухамед Али је једном рекао да је израчунао да је примио 29.000 удараца у главу.