Кустурица: На Балкану нема драме без политике

„Многи уметници праве грешку, тиме што прекидају сарадњу са државом, када се не слажу са политичарима. То је глупо. Ја сарађујем од 1983. године са политичарима. Тада сам се обратио Цвијетину Мијатовићу, каснијем председавајућем Председништва Социјалистичке Југославије. Касније сам наишао на Милошевића, Коштуницу и Додика. Тај метод је споран само ако резултат није одговарајући“, рекао је познати српски редитељ у интервјуу за швајцарски лист.

На тврдњу да његов успех има везе и са политиком, Кустурица је рекао да на Балкану нема драме без политике.

„Ако погледате наша најважнија дела, Селимовићеву 'Тврђаву', радове Аце Поповића или Душана Ковачевића, код свих је политика главни мотив. То је другачије у Швајцарској. Тамо драма може да има чисто индивидуални карактер. Али овде се индивидуална свест не може одвојити од друштвене ситуације. Овде је појединац неодвојиво спојен за своје 'крдо'", нагласио је.

Кустурица је даље оценио да је, пре свега, у малим државама боље радити са државом него са тајкунима, јер су тајкуни заинтересовани само за профит.

Говорећи о свом идејном пројекту - Андрићграду, рекао је да је Иво Андрић одрастао у Вишеграду и кроз прозор посматрао мост и дивио се.

„Када је постао успешан писац, он је написао да су путеви његовог детињства били најважнији путеви и да су најтужнији у његовом животу били црвени теписи, по којима је ходао. Он је разумео босанску судбину. Без обзира на то колико високо летиш, на крају остајеш везан за пут детињства“, сматра редитељ.

Он је додао да жели ту мисао да искористи за свој културно-образовни центар.

„Реч је о образовању. Оно је једини пут да се зауставе међусобна клања на овом простору. Из Вишеграда су се у последњем рату сви муслимани иселили, многи су убијени, већина је протерана. У осталим деловима источне Босне било је горе. Вишеград је један депресиван град, између осталог, зато што тамо нема више муслимана“, каже Кустурица.

Он је рекао да је његова идеја да тим тврдим главама, које могу да се сете постанка света и свих конфликата од постанка света, понуди нешто против депресије да се не би поново клали.

„У сваком од тих људи крије се толико много контроверзи. Да би ту напетост испровоцирали у Босни вам не требају никакве различите етничке групе. Тај бес нема ништа са различитим религијама. Андрић то описује овако - дубоко укопан као у брду седиментиран бес. Када он порасте, то је као пламен ватре. Мој повратак у Босну дешава се на полуострву у Вишеграду. Овде желим да створим нешто добро. У Босни сам нападан због свега, што нисам урадио. Најгоре што кажу јесте да сам пио виски са Милошевићем када је пала Сребреница. То је тотално ненормално и потпуно измишљено“, нагласио је Кустурица.

Сада ти провинцијалци имају кафану...

Подсетио је да је највећу борбу за Андрићград имао са Вишеграђанима, што је, како јер нагласио, да не верујеш.

„Али сада ти провинцијалци имају кафану у Андрићграду која изгледа као кафана у Дубровнику. Гледају људе који раније никада не би ни крочили у Вишеград. Сада у срцу града имају турски део са минаретом. Пет хиљада исламских заједница нису биле у стању да тамо граде.“

„Ја сам то урадио. Поставићу и споменик - Мехмед Паша Соколовић грли свог брата Макарија, српског патријарха из Пећи. Када наши народи не живе измешани, то није добро, тако се показало. Погледајте Сарајево. Тај град само даје привид мултиетничког живота“, рекао је редитељ.

На питање због чега му је идентитет толико важан с обзиром на то да се 2005. године крстио у Српској православној цркви, Кустурица је рекао да је трагао за својим пореклом када су му умрли родитељи.

„Ја сам за Сарајево издајица. Тада сам једноставно желео да знам где припадам. То је био порив, као за хигијеном. Онда сам брзо одлучио. Али, сада ме сматрају кривим што сам трагао за својим идентитетом.“

Додао је и да му пребацују да је променио веру, што није тачно. „Ја никада нисам имао веру. Крстио сам се да бих знао где ћу бити сахрањен“, објаснио је Кустурица.