Време је за поглед са реке – наутички туризам у Србији све је популарнији

У Београду се ове године очекује, 610 крузера са више од 80 хиљада туриста и то ће бити за 10 одсто више него прошле године. Како можемо те капацитете да искористимо на најбољи начин?

Петар Ђорђевић, председник групације за наутичку привреду и туризам Привредне коморе Србије истакао је да ће поред отварања наутичке сезоне бити поспешена и наутичка привреда, туризам на води, посете градовима, музејима, свим нашим знаменитостима. Ми имамо музеје на отвореном наше тврђаве, Рамску, Голубачку и Смедеревску тврђаву.

Колико је пристаништа у Србији, колико на Сави, колико на Дунаву

„Пре 20 година било је само једно пристаниште у Београду, међутим сада имамо 14 пристаништа, па туристи могу да пристану на разна места пловећи Дунавом. Моћиће да обилазе и  историјско-културне локалитете који су јако атрактивни, као нашу културну баштину.

Имамо три пристаништа на Сави и седам на Дунаву. Међународна пристаништа ће бити у Земуну, Сремској Митровици, Шапцу, Баноштону, Раму, Сремским Карловицима и то би било тих отприлике 14 нових пристаништа“, рекао је Ђорђевић.

Истиче да су туристи који долазе на тим великим и ексклузивним крузерима, углавном из Немачке, Аустрије, Швајцарске, Аустралије, Америке. Сви они који имају неки профит или сви који имају нешто да понуде, су повезани са наутичким туризмом. То се ради на сајмовима, на међународним скуповима где размењујемо своја искуства и своје понуде.

"Зато и постоје сајмови туризма где промовишемо своју земљу, умрежени смо са њима, како би знали шта их очекује, када посете Србију. По две године туристи чекају да дођу на ред, да обиђу нашу земљу јер је велика фреквенција", наводи Ђорђевић.

Важност регионалне сарадње

„Дунав је међународна река и крузери плове од Беча, па све до Црног мора. Туристи који долазе, обилазе Србију, прате се њихове жеље и интересовања у складу са нашим могућностима. Они најчешће обилазе наше историјске споменике, воле да виде наше винарије, да упознају наше становништво које је гостопримљиво и љубазно,воле да пробају нашу храну. Све више гостију долази на препоруку, а отворили смо и кинеско тржиште, а  од те сарадње са Кином много се очекује", рекао је Ђорђевић.

Туристички потенцијал Београда

Кинези не долазе само на крузерима, све више њих посећује Београд. Ту се бележи велики раст туризма. Ако узмемо пример Словеније где туристе који су на крузерима на Јадрану чекају у Венецији, затим иду у посету Бледу и другим знаменитостима Словеније.

Наша земља је јако богата воденим токовима и историјским споменицима. У припреми је и панорамско разгледање са бродова. У плану су и екочамци у оквиру пројекта „Запловимо Дунавом“. Бродови који прихвате овакве вожње туристе ће возити у разгледање сплавова на Ади, јер једино Београд и Банкок.

Наутичка сезона углавном траје до новембра месеца јер ми имамо континенталну климу, са јасно дефинисаним годишњим добима.

Наутичка сезона у Београду и Србији

„Наутичка сезона не престаје никад, јер сви туристи који дођу да виде Београд и Србију, желе да то виде из визуре река. Пошто је клима све блажа постоји могућност да крузери долазе у Србију током целе године.

Потребни су нам капетани, наутички радници, угоститељски радници на бродовима, па бих позвао све који желе да се укључе у наутичку понуду, која ће бити све већа и већа, да се школују за ова занимања. 

Кроз Србију се Дунавом плови у дужини од 588 километара, Савом од 206 километара, Тисом 167 колометара.Туристи воле да виде Београд са река, и зградњом Београда на води град је добио потпуно нову димензију за туристе који плове ноћу", ракао је Ђорђевић.

Београд  је упловио у перспективну будућност наутичког туризма. Министарство туризма, Привредна комора и туристичке агенције имају задатак да употпуне наутичку туристичку понуду. Агенција за луке и пристаништа омогућила је да се оваква пристаништа отворе брзо,по стандардима и на правим местима.

"Све то су бенефиције и перформансе које чине нашу наутичко-туристичку понуду примамљивом“, рекао је Петар Ђорђевић, председник групације за наутичку привреду и туризам привредне коморе Србије.