Малдиви – брисање са мапе света зависи од подизања вештачких острва

Архипелаг у Индијском океану један је од најнижих на свету, са више од 80 одсто копна које се налази на мање од метар надморске висине. Уз значајна улагања, становништво Малдива може остати у својој земљи далеко у будућности, уместо да буде принуђено да мигрира због пораста нивоа мора.

Како би заштитили становништво од очекиваног подизања нивоа воде, Малдиви граде нова, вештачка острва.

„За острво смо ископали више од шест кубика песка из лагуне. Почели смо са мелиоризацијом и заштитом обале, па смо урадили и објекте у води“, објашњава Нилс Брок Улрих из данске грађевинске компаније којој су поверени радови.

Многи становници удаљених острва преселили су се у Мале, главни град Малдивске Републике, један је од најгушће насељених градова на свету. Осим што постаје пренасељен, град је изложен олујама и поплавама.

Зато се око Малеа подижу вештачка острва пумпањем песка са морског дна. С друге стране, малдивске невладине организације верују да ће такви грађевински пројекти бити кобни за опстанак Малдива.

„Наша влада је ангажована у великим уговорима који задужују земљу и наносе штету будућим генерацијама неизвесношћу, губитком екосистема и стабилности коју наши екосистеми доносе на наша острва“, упозорава Хуман Бибидигафор из невладине организације „Сачувајмо Малдиве“.

Процене су да ће до 2050. године опстанак више од милијарду становника на планети бити угрожен порастом нивоа мора, олујама и плимним таласима.

Тешка питања са којима се Малдиви суочавају деценијама – ко се сели, ко остаје и ко одлучује – вероватно ће многима постати позната јер климатске промене преобликују пејзаже широм света.