Годишњица рођења Чарлса Дарвина

Године 1825, након завршетка школовања у елитној школи у родном Шрузберију, млади Дарвин је уписао медицину на универзитету у Единбургу. Две године касније избачен је са студија и уписао је Универзитет у Кембриџу с намером да постане свештеник англиканске цркве.

Након завршених студија у Кембриџу 1831. Дарвин се у својој двадесет и другој години, на наговор природњака Џона Хенслоуа, укрцао на истраживачки брод „Бигл", придруживши се тако екипи природњака на научном путовању по свету.

На том путовању је добио прилику да посматра геолошке формације које су пронађене на различитим континентима и острвима као и велик број фосила и живих организама. У својим геолошким посматрањима Дарвин је био највише задивљен последицама деловања природних сила на Земљину површину. У то доба већина геолога заступала је теорију да су поједине врсте животињског и биљног света настајале независно једна од друге, те да је свака прошла креација уништена изненадном катастрофом, као што је нпр. земљотрес или пуцање и увијање Земљине коре. Према тој теорији последња катастрофа била је она повезана са Нојевом барком која је избрисала све животне облике осим оних који су се укрцали у барку. Остали примерци животних облика постали су фосили. Према том гледишту, врсте, настале независно једна од друге, нису мутирале тако да су заувек остајале на истом степену развоја.

Док је боравио на „Биглу" Дарвин је закључио да запажања геолога сера Чарлса Лајела, који је тврдио да Земљина површина пролази кроз сталне промене, одговарају ономе што је сам уочио. Такође је приметио да неки његови налази нису у складу с Лајеловим хипотезама. Тако је, на пример, запазио да на острву Галапагос постоје јединствене врста корњача, америчког дрозда и зеба које су, упркос томе што су блиско повезане са корњачама, дроздовима и зебама са европског континента, различите у структури и прехрамбеним навикама. Та опажања натерала су Дарвина да постави питање да ли је могуће да постоје везе између различитих, али сличних врста.

Дарвин је следећих двадесет година дорађивао своју теорију и успут се бавио и неким другим природно-историјским пројектима.

Своју чувену теорију је први пут објавио 1858. године, истовремено кад је то учинио и Алфред Расел Волас, млади природњак који је независно од Дарвина дошао до истог закључка. Дарвинова теорија је у целости објављена 1859. године под насловом „О пореклу врста". Названа „књигом која је шокирала свет", а распродата је већ првог дана, те је накнадно штампано још шест издања. Иако је Дарвинова теорија често критикована, његови савремененици су препознали важност његовог рада, па је примљен у Британско краљевско друштво и Француску академију наука.