Наука и технологија кључ међународне сарадње – разговор са амбасадором Исламске Републике Иран у Београду

Амбасада Исламске Републике Иран у Београду 11. фебруара обележава Национални дан Ирана. Пре тачно 43 године, Исламском револуцијом (јануар 1978 – децембар 1979) иранско друштво је доживело потпуне промене. Из монархистичког уређења, када је владао шах Мохамед Реза Пахлави, друштвени систем је прешао у ново уређење – исламску републику. Вођа и оснивач исламске републике био је ајатолах Рухолах Хомеини.

Посебно место у Ирану данас заузимају наука и образовање. О њиховом значају разговарали смо са амбасадором Исламске Републике Иран у Београду, Његовом екселенцијом господином Рашидом Хасаном Пуром Баеиом.

Ваша екселенцијо, магистрирали сте на Регионалним студијама на Исламском универзитету Азад у Техерану. Персијска култура је дала свој допринос светској уметности и науци. Иран је међу водећим азијским земљама које улажу у развој науке. Чему Иран – када је наука у питању – највише посвећује пажњу?

Користећи домаћу технологију, Исламска Република Иран је током последње четири деценије успела да постане једна од најнапреднијих научних и индустријских земаља света, посебно у областима нових технологија, као што су нанотехнологија, ваздухопловна свемирска технологија, квантна физика, генетика, клонирање, ваздухопловне и одбрамбене индустрије, нуклеарне енергије, ИТ и медицинске науке, укључујући трансплантацију органа и развој комплета за откривање коронавируса и производњу вакцине против тог вируса. Готово сва та достигнућа резултат су напора иранске нације и стручњака и остварују се под слоганом знања, моћи и науке у служби човечанства. Током четири деценије развоја науке у Ирану постигнут је „скок" који потврђују све релевантне базе података о научним цитатима. У међувремену, научни развој се не огледа само кроз чланке и цитате.

Развој истраживачких центара и универзитета, као и присутност на међународним ранг-листама, други су фактори који су убрзали научни развој Ирана. Током протекле четири деценије успели смо да превазиђемо неписменост и повећамо капацитете универзитета и високошколских установа. Стопа писмености повећала се са 50,3 одсто (1979), на 95,2 одсто. Број универзитета и високошколских установа у Ирану повећао се са 20 на 2.569. Према доступним статистикама, Иран је у погледу науке на 16. месту у свету и на првом месту у исламском свету. Године 1979. било је само 180.000 студената, док је тај број данас већи од пет милиона. Број ученика се такође повећао са седам милиона на више од петнаест милиона. Важно је напоменути и да Иран тренутно заузима 17. место у свету кад је реч о објављеним научним радовима и 19. место по врхунским научним чланцима.

Како је организовано образовање у вашој земљи? Колико је битна регионална сарадња у тој области и да ли Србија и Иран користе све могућности у сарадњи у области науке и образовања?

Данас су наука и технологија једне од најважнијих компоненти међународне научнe сарадње. Наука и технологија, уопште, и научно-технолошка дипломатија посебно, имају способност да обезбеде националне интересе у било којој ситуацији, важан су чинилац меке моћи на економском, културном, политичком и безбедносном пољу. Научни развој у Ирану је достигао преломну тачку у којој се производња у науци преусмерила са квантитета на квалитет. Документ који представља визију Ирана у 2025. години предвиђа да ће та исламска република бити на првом месту у Југозападној Азији у области економије, науке и технологије. Последњих година Исламска Република Иран је осмислила и спровела програме за оснаживање и повећање учешћа жена у науци и технологији, који пружају једнаке могућности, остварујући атмосферу меритократије. У складу са програмом технолошког развоја и пажњом посвећеном креативним индустријама, примењен је програм подршке развоју компанија заснованих на знању и креативности и старт-ап компанија. Исламска Република Иран је увек наглашавала потребу унапређивања сарадње у различитим димензијама, укључујући меморандуме о сарадњи, одржавање образовних и истраживачких радионица у вези са универзитетима и образовним институцијама, одржавање домаћих и регионалних конференција о науци и технологији. Такође, могућност давања стипендија у областима везаним за персијски језик и књижевност, као и позивање стручњака из других земаља да учествују у научним и истраживачким активностима, сматра за део своје принципијелне политике. Капацитети и потенцијали научне и истраживачке сарадње у различитим академским областима између Исламске Републике Иран и Републике Србије веома су значајни. До сада је активиран само део њих. Размена студената и професора, уз различите универзитетске стипендије између две земље, као и објављивање збирке истраживачких и научних чланака, међу мерама су које су до сада предузете између две стране. Тренутно у Србији студира више од 80 иранских студената у различитим областима, посебно су заступљене стоматологија и медицина. Такође, један број иранских студената годишње шаље се у Србију да буду стипендисти у оквиру пројекта „Свет у Србији".

Недавно, тачније 25. јануара, одржана је и Међународна конференција о спортско-образовној сарадњи између Србије и Ирана на Спортској академији у Београду. Да ли у области спорта постоје могућности за усавршавање и стипендирање студената обе земље и да ли је то пут који може да гради јаче дипломатске везе између Србије и Ирана?

Две земље верују и одлучне су у погледу одржавања и развоја сарадње у свим димензијама, укључујући политичку, економску, привредну, културну, уметничку и спортску. С циљем оптимизације, институционализације и организовања спортске сарадње у различитим областима, недавно је одржан спортски вебинар на коме су учествовали спортски званичници и заинтересоване стране две државе. Изразили су пуну спремност за низ видова сарадње, укључујући обуку и стипендије. Обе стране верују да спортска дипломатија може да ојача односе и у другим областима.

недеља, 28. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво