Нека од најспектакуларнијих научних открића у 2020. години

Како се 2020. година завршава, ево прегледа неких фасцинантних налаза које сте можда пропустили.

Древни људи: Лобање, жвакаћа гума и праисторијски Пикасо

Сазнали смо много више о нашим древним рођацима 2020. године – о другим врстама људи које су постојале пре и, у неким случајевима, уз ране Хомо сапијенсе вековима и миленијумима пре него што смо остали једини преживели хоминини.

Најстарија лобања која припада хомо еректусу, најранијим људима који су имали пропорције тела сличне хомо сапијенсу која је мигрирала из Африке, пронађена је у археолошком налазишту Дримолен, надомак Јоханесбурга. Припадала је малом детету, старом тек око 2 или 3 године, а претпоставља се да је стара између 1,95 и 2,04 милиона година. До овог открића најстарији фосил еректуса потицао је из Дманисија у Џорџији, а датиран је на око 1,8 милиона година.

Комад жвакаће гуме из касног каменог доба такође је донео изванредну причу.

Генетичари су успели да секвенцирају геном и орални микробиом особе која је жвакала брезину смолу – девојчице која је живела пре 5.700 година у данашњој Данској. Научници су успели да закључе шта јој је био последњи оброк. То је био први пут да је људски генетски материјал успешно издвојен из још нечега осим костију.

Мали комад гајтана пронађен у француској пећини додатно је поткопао досадашње претпоставке да су неандерталци били когнитивно инфериорнији у односу на хомо сапијенса.

Откриће комада предива старог 41.000 до 52.000 година обмотаног око танког каменог алата показало је да су неандерталци разумели основне концепте потребне за израду предива, на основу чега се може закључити да су умели да производе торбе, простирке, мреже, тканину, замке, па чак и пловила.

„Отвара се ново поглавље у познавању неандерталаца и њихових способности да организују живот“, сматра Мари-Хелен Монсел, директорка Националног научног центра у Француској.

На крају, у Индонези је пронађен још један пећински цртеж лова за који стручњаци такође наводе да мења наш поглед на степен развијености наших далеких предака. Ово откриће има додатни значај и у томе што је први пут пећински цртеж откривен ван Европе, која је до сада била означена као прво место на коме су људи стварали фигуративну уметност.

Диносауруси, луде звери и други древни живот

Стомак диносауруса и докази о њиховој исхрани ретко су сачувани у фосилним записима. Последњи оброк који је оклопљени нодосаурус појео непосредно пре него што је умро, ухваћен је изузетно детаљно, према студији о јединственом фосилу објављеној у јуну.

Ово откриће дало је коначне доказе о томе шта је јео велики диносаурус биљојед – у овом случају, пуно сажваканих листова папрати, неколико стабљика и гранчица. Детаљи биљака били су тако добро очувани у желуцу да би се могли упоредити са узорцима узетим из данашњих биљака.

Отприлике у време када су диносауруси изумрли, необични сисар живео је на јужној хемисфери пре 66 милиона година, а пронађен је на Мадагаскару. Његове изузетно бизарне особине збуниле су палеонтологе.

Названо „луда звер“, откриће Адалатеријума објављено је у часопису Нејчр у априлу. Чудна животиња, величине опосума, има више пршљенова од већине осталих сисара, мишићаве задње удове који су стајали испружено као код данашњих крокодила, заједно са храпавим предњим ногама које су биле увучене испод тела. Предњи зуби били су му попут зечјих, а задњи су се потпуно разликовали од зуба било ког другог познатог сисара, било живог, било изумрлог.

Враћајући се још даље од времена диносауруса до порекла живота на земљи, научници су открили доказе о најстаријем претку на породичном стаблу које укључује људе и већину животиња – црволико створење величине зрна пиринча откривено у Јужној Аустралији.
Створење је живело пре 555 милиона година и представљало је еволутивни корак напред за рани живот на Земљи.

Природни свет: Древна звездана прашина и високи корални гребен

Пре педесет година, метеорит је пао на Земљу и слетео у Аустралију, носећи са собом ретки узорак из далеког свемира. Анализа метеорита објављена у јануару открила је звездану прашину која се формирала пре пет до седам милијарди година.

То је метеорит и његову звездану прашину учинило најстаријим чврстим материјалом икад откривеним на Земљи. Наше Сунце је старо око 4,6 милијарди година, што значи да је ова звездана прашина постојала много пре него што су наше сунце или Сунчев систем постали стварност.

Аустралијски научници су у октобру пронашли још једно запањујуће откриће. Током мапирања морског дна уз обалу Северног Квинсленда, тим са Института за океане „Шмит" наишао је на нови корални гребен висине од око 500 метара – што га чини вишим од неких од највиших светских облакодера. То је први „одвојени гребен“ који је откривен у океанским дубинама после више од 120 година.

Последњих година у Сибиру су направљена значајна открића јер су високе температуре довеле до топљења вечитог леда, откривајући мамуте, вунасте носороге и друга бића. Тундра је 2020. године открила много својих тајни.

Ловци на лосове открили су савршено очувано тело пећинског медведа из леденог доба – откриће првог примерка врсте која је икада пронађена са нетакнутим меким ткивима, објављено је у септембру. Претпоставља се да је живео пре 39.500 година.

„Данас је ово прво и јединствено откриће ове врсте – цео труп медведа са меким ткивима. Потпуно је очуван, са свим унутрашњим органима на месту, укључујући чак и нос“, рекла је научница Лена Григоријева са Североисточног савезног универзитета у Јакутску. „Раније су проналажене само лобање и кости. Ово откриће је од велике важности за цео свет“.

Историја: Гласови мртвих, изненађујућа генетска разноликост Викинга и мозак претворен у стакло

Научници су 2020. године пронашли начин да чујемо глас египатског свештеника који је умро пре више од 3.000 година. Истраживачи из Уједињеног Краљевства поново су креирали звук помоћу 3Д штампе пошто су скенирали мумифициране остатаке свештеника. Тим је успео да тачно репродукује један звук, који помало звучи као дугачак, огорчени „мех“ без гласа „м“.

Попут Египћана, Викинзи су дуго били извор фасцинације за филмске раднике, а у популарној култури често су приказани као риђокоси скандинавски ратници који су харали по Европи. Истраживање објављено у септембру, међутим, сугерише да смо и то – као и још много тога – погрешно претпостављали.

Највећа студија ове врсте користила је ДНК технологију за анализу преко 400 викиншких скелета, а истраживачи су открили да су многи Викинзи заправо имали смеђу косу. И нису били само из Скандинавије – у својој крви су имали и гене из Азије и Јужне Европе.

„Резултати мењају нашу представу о томе ко су у ствари били Викинзи. Књиге из историје ће морати да се ажурирају“, рекла је Еске Вилерслев, сарадница са колеџа „Свети Џон“ Универзитета Кембриџ.

Градови потопљени лавом када је Везув на Сицилији избио 24. августа 79. године нове ере су нека од најбоље проучаваних археолошких налазишта на свету, али научници још увек уче и проналазе нове детаље.

У јануару су истраживачи објавили анализу лобање жртве ерупције Везува која је припадала особи пронађеној у лежећем положају на кревету затрпаном вулканским пепелом. Иако су остаци пронађени шездесетих година прошлог века, нова анализа открила је да су делови мозга витрификовани, односно да су се под утицајем високе температуре претворили у стакласту црну супстанцу. Даљим истраживањем откривене су ћелије витрификованог мозга и нетакнуте нервне ћелије кичмене мождине.

„Ово отвара простор за студије ових древних људи које никада нису биле могуће“, рекао је Гвидо Ђордано, вулканолог са Универзитета у Риму.