Читај ми!

Да ли ћемо у будућности јести само месо из лабораторије

Власти Сингапура одобриле су продају пилетине која настаје у лабораторији, а први пут ће се овакво месо продавати у облику грумена. Сваки грумен кошта 50 долара, што је много више него обично месо. Да ли ћемо у будућности јести месо из епрувете, говори др Ивона Гађански из Института „Биосенс“ Универзитета у Новом Саду, гошћа Јутарњег програма.

Култивисано месо решава много проблема јер се на веома контролисан начин производи и, како бројне студије показују, такво месо ће бити све потребније, јер ће због раста популације бити потребно све више хране. Према проценама, до 2050. године се очекује да ће на земљи живети десет милијарди људи и поставља се питање како све те људе прехранити.

Месо и животињски протеини су веома важни у исхрани, али би оваквом производњом меса и бројни етички проблеми које укључује конвенционална производња били отклоњени.

„Много вегана подржава овакав начин производње меса зато што се животиње не убијају. А опет, пошто би било потребно мање животиња онда је мања и та негативна страна класичне производње меса. Познато је да је та сточна индустрија доста велики извор загађења. Такође, захтева и велику потрошњу воде и енергије и земљишта да се узгаји храна за исхрану стоке. Све то није потребно када се производи култивисано месо“, наглашава др Ивана Гађански из Института „Биосенс“.

Да ли ће то значити крај сточарства?

Увек се поставља питање шта ће онда бити са пољопривредом, сточарством и свим оним људима који живе од производње меса. Како додаје гошћа Јутарњег програма, о томе се често разговара када се говори о производњи култивисаног меса, али треба имати у виду да та производња нећи бити у почетку толико интензивна да би могла да угрози пољопривредне произвођаче.

„Осим тога, не треба заборавити да су животиње и даље потребне како би се од њих узео узорак. Тренутно, такође, није могуће направити велике количине, као ни бифтек, већ само млевено месо", напомиње гошћа Јутарњег програма.

Управо и ти грумени, такозвани нагети, који ће се продавати у Сингапуру у ствари ће садржавати веома мали проценат меса направљеног у лабораторији. Остало ће бити брашно и зачини.

„Када је направљен први хамбургер 2013. године, разговарала сам са Марком Постом који је направио тај хамбургер и питала га каквог је укуса. Сам он је рекао да је доста сув, зато што су то искључиво мишићна влакна, а за пун укус меса су потребне и масти и зачини“, објашњава др Ивана Гађански.

Када ће се култивисано месо појавити у Србији?

Најаве су да ће на тржишту Европске уније прво лабораторијски узгојено месо бити доступно 2022. године. Прво у ресторанима, онда и у продавницама. У Србији су управо на Институту „Биосенс“ у току два пројекта која финансира амерички Институт добре хране. Ради се на технологији за производњу култивисаног меса, али тренутно нико више не ради у тој области.

„Проблем су, нажалост, финансије. Један од великих разлога зашто још увек ни у свету не може да се купи. Чак ни овај потез у Сингапуру, који је велики потез за индустрију алтернативних протеина, да је једна национална регулаторна агенција одобрила коришћење, али још увек не може ни тај грумен пилетине ни тамо да се купи. Прво ће бити доступан у ресторанима за неколико месеци. У Израелу такође постоји један ресторан, али пошто немају одобрење националне регулаторне агенције, свако ко жели да поједе тај бургер мора да потпише да је сагласан са свим могућим ризицима“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму др Ивана Гађански.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 28. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво